„Јутарњи лист“: Сваки потез хрватске политике је под будним оком Москве

Русија је на петом месту најважнијих економских партнера Хрватске, и сваки потез хрватске спољне политике догађа се под будним оком Москве, пише „Јутарњи лист“, скрећући пажњу на посету хрватског премијера Украјини, где се залагао за „мирну реинтеграцију окупираних делова”.

У руском министарству спољних послова су изразили озбиљну забринутост због такве изјаве, на шта премијер Андреја Пленковић није одговорио. Русија показује своју одлучност према малој земљи попут Хрватске, и дала је до знања како неће попуштати око својих интереса - изјавио је за „Јутарњи лист“ Давор Бобан с Факултета политичких наука. И док се Хрватска окреће од Русије, челници земаља западних демократија постају све наклоњенији Руској Федерацији.

Зашто је Русија оштро реаговала на Пленковићеве изјаве?

„Након биполарне поделе током хладног рата, свет се приближава мултиполарности, у којој је важно одабрати какву улогу играти. Хрватска због традиционалних словенских веза с Русијом има прилику да буде мост између Запада и Истока, а ако није спремна за тај терет, чекање да види како ће се одвијати ситуација на глобалној позорници такође није наодмет, сматрају стручњаци. Иако је то до сада било незамисливо, будући амерички председник Доналд Трамп током своје кампање карактеризиран је као пропутински кандидат те је називао руског председника 'јаким и снажним вођом'. Трамп је проценио како је у глобалним политичким играма корисније имати Путина као савезника, него опонента."

„Јутарњи лист“ такође подсећа на пријатељство Франсоа Фијона и Владимира Путина које траје од времена кад су обојица били премијери, а Фијон намерава да Француска постане „што мање овисна о САД-у и окрене се Москви“.

Финансијска бравура Кремља: Крупна трансакција упркос санкцијама

„Председница Колинда Грабар-Китаровић такођер је изазвала реакције у Москви недавном изјавом о могућем војном сукобу на Балкану због активног утицаја Русије у регији. У вези с питањем будућих руско-хрватских односа покушали смо контактирати и министра вањских послова Давора Иву Стиера, међутим нисмо добили одговор“, пише „Јутарњи лист“.

Подаци говоре како су за време Путина инвестиције у иностранству порасле готово 1000 посто. Русија доставља Хрватској више од милион тона гаса, а амбиција је Анвара Сарваровича Азимова, амбасадора Руске Федерације у Хрватској, да доведе Газпром и друге велике компаније у Хрватску, док Хрватска већ две године нема свог амбасадора у Москви. 

„Велика Путинова побједа на Западу недавна је продаја готово 20 посто деоница највећег произвођача нафте Росњефта швајцарском Glencore-у и Сувереном фонду Катара. Таквим пословима Русима се отвара пут према Европи, а оне државе које држе своја врата закључанима могле би пропустити велике шансе за руске инвестиције и суделовање у креирању глобалне политике“, упозорава „Јутарњи лист“.