Амерички Мајдан
Сједињене Америчке Државе горе, ЕУ покушава да се стабилизује, Кина незадрживо граби ка врху, Русија спрема војну параду и гласање о уставним променама. Ако Трамп политички преживи ово што већ личи на почетак грађанског рата, дочека новембар и победи на изборима – заиста је заслужио победу – барем као човек који је прескочио све препреке […]
Сједињене Америчке Државе горе, ЕУ покушава да се стабилизује, Кина незадрживо граби ка врху, Русија спрема војну параду и гласање о уставним променама.
Ако Трамп политички преживи ово што већ личи на почетак грађанског рата, дочека новембар и победи на изборима – заиста је заслужио победу – барем као човек који је прескочио све препреке и надиграо „дубоку државу” која се не бави ничим другим до подизањем пречки. Иако његовом демократском противкандидату Џоу Бајдену, који предизборну кампању води међу протестантима, популарност скаче, Трампове шансе за изборну победу нису изгубљене. Има сасвим довољно времена да амерички Мајдан кулминира спаљивањем људи као у Одеси, да на улицама изгине много више људи, да пљачка дозлогрди пристојном свету који само гледа како де преживи. У таквом хаосу какав су доживљавале бројне државе широм света у диригованим револуцијама плаћеним доларима обичан Американац се не разликује од било ког другог човека.
ВАШИНГТОНСКО ПРОЛЕЋЕ: Ако хаос довољно потраје, нагон за самоодржањем ће надјачати одвратност према свим Трамповим бахатим реченицама које стају у 120 словних знакова на „Твитеру” и постаће мање зло од нараслог беса који руши њихов начин живота. Ток ствари показује да либерални демократски део америчких политичара који се залажу за права мањина сваке врсте сада потпирују хаос у државама у којима су на власти, а рат на америчком тлу је катастрофа. И Трамп то зна.
Зато игра на танком леду с употребом војске против својих грађана. Лед под њим неће пући ако ова друга страна претера. Ако успе хаосом да управља тако да већина грађана побуњену масу на улицама заиста почне да доживљава као терористе који уништавају поредак и ако не превлада шкакљива тврдња да су белци у Америци угњетавачи и колонисти заправо стварни терористи – преживеће. Његова шанса је у историји: Америка се представљала као бастион демократије и једнакости, али су у њој расне и етничке мањине увек живеле у гету. А највећи бели расиста, кажу демократе, већ седи у Белој кући.
НЕМАЧКА У ЕКСПАНЗИЈИ: Немачка такође плеше по леду економске кризе коју је канцеларка означила као највећу у историји државе. Из Берлина је стигла вест да би Немачка и ЕУ требало да размотре одговор на увођење додатних америчких санкција против „Северног тока 2” и „Турског тока”. Дан раније у америчком Сенату је представљен закон с новим санкцијама против европских компанија које учествују у градњи ових цевовода. Притешњени кризом с које је вирус корона само скинуо заштитну маску, Немци морају озбиљно да се супротставе политичком и економском гушењу које долази преко Атлантика. Таксе на амерички природни скупљи гас могле би да буду повећане до нивоа узвратних санкција.
Немачка у јулу преузима председавање ЕУ, а Ангела Меркел је одржала видео-конференцију с лидерима политичких група у Европском парламенту како би се утврдиле смернице спољне политике. Планираном септембарском самиту шефова држава и влада ЕУ у Лајпцигу присуствоваће кинески председник Си Ђинпинг. Никада до сада у историји европског блока није одржан такав састанак шефова 27 држава с председником за њих ауторитарне Кине. Самит је очигледно реакција на померање међународних утицаја у светском поретку, а Немачка покушава да се предводећи ЕУ позиционира са што мање штете између формалног савезника који се све мање понаша као партнер и ауторитарне хегемоније према којој би требало да успостави однос који неће бити непријатељски.
МАЛИ КОРАЦИ ВЕЛИКОГ МЕДВЕДА: Русија организује Параду победе у Москви и чека моменат када ће моћи да позове грађане на гласање о уставним променама које је одложено због епидемије. За Запад су те промене црвени аларм пошто омогућавају Путину продужетак власти. У међувремену, званична Москва се бави унутрашњим проблемима, на светској сцени је једва видљива, тек толико да на нижем политичком нивоу одговори на санкције против цевовода за Европу или протеривање својих дипломата из Чешке – очигледно задовољна што се фокус САД и ЕУ пребацио на Кину.
У Москви је ове недеље боравила делегацију коју је предводио Ахмед Мајтинг, заменик међународно признате владе Фајеза ел Сараџа у Триполију. Откако је генерал Калифа Хафтар, руски војни ђак и човек с контактима у ЦИА, у јануару напустио Москву не потписавши споразум о примирју, претрпео је губитак територије на југу Триполија за коју се борио годину дана. Верује се да је тај војни крах, као и компликовање крхких руско-турских односа разлог за ову посету. Иако Руси кажу да су одувек одржавали контакте с обе стране у либијском рату, а Хафтарове снаге тврде да су се само репозиционирале, јасно је да дипломате у Москви раде на томе да Русија не изгуби свој утицај у Либији. За то ће јој, упркос противљењу властитих војних снага и војног индустријског комплекса, сада можда бити потребно одобрење Ел Сараџа чије исламистичке војске контролишу најбогатија нафтна поља у Либији. А иза њих стоје Турска, Катар и кључне европске државе.
Биљана Митриновић/Политика