ИЗМЕЂУ 10 и 15 одсто сваке генерације у Србији не заврши ни основну школу. Иако је основно образовање обавезно, око пет одсто генерације никада не упише први разред, а још од пет до десет одсто одустане пре мале матуре. Ови подаци изнети су у Стратегији развоја образовања до 2020. године, а да би се поражавајућа статистика поправила, спроведен је пилот-пројекат у десет школа. За две године напуштање школе смањено је за 66 одсто, изостајање са часова мање је за 30 одсто, а број ученика који су понављали разред готово за четвртину. У пилот-пројекту „Спречавање осипања ученика у образовном систему“ учествовало је десет школа, са више од 7.000 ученика и 700 наставника. Биране су основне и средње школе различите величине у Краљеву, Сурдулици, Белој Паланци, Врбасу, Панчеву… Током пројекта потврдило се правило да је осипање веће у осетљивим друштвеним групама и у сиромашнијим крајевима, као и међу ученицима који се школују на трогодишњим, занатским профилима. Пилот-пројекат у овим школама заједнички су спровели Центар за образовне политике, Уницеф и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, уз финансијску подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу и компаније „Уникло“. Свака школа учесница пројекта добила је по 10.000 долара за учешће. - Циљ нам је био да направимо модел који ће моћи да се примењује у целој држави – рекла је Тања Ранковић, представница Уницефа, на дводневној конференцији о осипању ученика, која је у понедељак почела у Београду. – Први пут смо применили инструмент који препознаје ученике који су у ризику од осипања, рађени су и индивидуални планови превенције осипања. Направили смо и практикуме и водиче који ће помоћи свим школама да анализирају ситуацију и осмисле и примене потребне мере. Тања Ранковић објаснила је да су се трудили да се у решавању проблема напуштања школовања користе постојећи капацитети – разредне старешине и остали наставници сарађивали су са родитељима, на нивоу школа формирани су тимови… Немерљиву подршку у школама дала су и деца, својим вршњацима. Они су, објаснила је, најбоље препознавали потребе својих другова. Важно је било и увођење иновиране допунске наставе. - Школе не могу саме. У овој борби треба им помоћ Министарства просвете, Министарства за рад и запошљавање, школске управе, локалне самоуправе – оценио је Мишел Сен Ло, директор Уницефа у Србији. НАЈОСЕТЉИВИЈИ РОМИ И ДЕЦА НА СЕЛУ ОКО пет одсто генерације не крене у први разред, али је ова стопа много већа на селу и међу ромском популацијом. Подаци из Стратегије образовања кажу да се на селу ова статистика погоршава – обухват сеоске деце основним образовањем 2005. био је 81 одсто, а четири године касније 77 одсто. За Роме не постоје поуздани подаци, али се процењује да око 30 одсто не иде у обавезну, основну школу – ипак, све је више ромске деце која крећу у школу, а све мање оних који од ње одустају. www.novosti.rs/
