Није да сам равнодушан према судбини српског премијера, нити да су професионални атентатори који заборављају зољу и читав арсенал оружја и муниције на могућем месту злочина свакидашња вест, али некако ми се не пише о томе. Прво, зато што ми се не гута Бебећа удица за сомове, а друго, што ми је радња тог смешног заплета, а и каснијег расплета, позната. Да, позната ми је! Читао сам је пре неких четрдесетак година у свом омиљеном стрипу „Алан Форд“ (епизода „Сумњив посао“, чини ми се). И тамо, као и овде... Читать дальше...