Eskobar: SAD rade sa EU na sankcijama protiv Milorada Dodika

Radimo sa našim partnerima iz Evropske unije (EU) na tome da se uspostave sankcije protiv destabilizujućih akcija Milorada Dodika, člana Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH), izjavio je Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar), zamenik pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja State departmenta.

Eskobar je to rekao u četvrtak (28. oktobra) pred Potkomitetom za spoljne poslove Predstavničkog doma na sednici o angažmanu SAD na Zapadnom Balkanu.

Odgovarajući na pitanje kongresmenke En Vagner (Ann Wagner) šta SAD rade po pitanju secesionističkih izjava Milorada Dodika i opstrukcije rada institucija, Eskobar je kazao da Vašington vidi BiH “isključivo kao multietničku, inkluzivnu i demokratsku zemlju”, te najavio da će u novembru doći u zvaničnu posetu BiH.

“Jednostrao povlačenje iz centralnih institucija je opasno i bezobzirno. Radimo sa našim evropskim partnerima, NATO-om, EUFOR-om i Kancelarijom visokog predstavnika u BiH da se to ne dogodi. Radimo sa našim evropskim partnerima na tome da budu izrečene konsekvence za sve ilegalne i destabilizujuće akcije”, rekao je Eskobar.

Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), najveće stranke bosanskih Srba, je tokom oktobra već više puta ponovio kako će za šest mjeseci proglasiti nezavisnost RS-a, ako dotad ne budu vraćene nadležnosti ovom bh. entitetu.

Ovo podrazumijeva povlačenje saglasnosti za formiranje Oružanih snaga BiH, Visokog sudskog i tužilačkog vijeća BiH i Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

Osim toga, Narodna skupština RS-a donijela je 20. oktobra zakon o lijekovima i medicinskim sredstvima koji predviđa osnivanje entitetske agencije za lekove, što nije u skladu s Ustavom BiH, koji je deo Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine.

U uvodnom obraćanju pred Potkomitetom za spoljne poslove, Gabrijel Eskobar je rekao da SAD i EU "vrše pritisak" kako bi BiH ubrzale reforme na putu evrointegracija.

"Jasan put Bosne od Dejtona do Brisela vodi kroz kontinuirane reforme, uključujući izborne reforme, vladavine prava i ekonomske reforme korak po korak to će koristiti svim njenim građanima. Mi i EU vršimo pritisak na ove promene", rekao je Eskobar.

EU da otvori pristupne pregovore sa S.Makedonijom i Albanijom

Najsnažnija poruka koju bi EU sada mogla dati je da zakaže početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije i Albanije EU pre kraja ove kalendarske godine, poručio je Gabrijel Eskobar u svom izlaganju.

"Obe zemlje su uradile težak posao koji se od njih zahtevao. Odlaganja nakon odluke Evropskog saveta iz marta 2020. da započne taj proces seju sumnje u celom regionu i rizikuju da naruše nade novih generacija koje žele evropsku budućnost", poručio je Eskobar.

On je podsetio da su upravo zbog toga američki državni sekretar Entoni Blinken (Anthony) i visoki predstavnik EU Žozep Borel (Josep Borell) 14. oktobra objavili zajedničku izjavu u kojoj su potvrdili da je pristupanje EU jedini put napred za region.

Na pitanje predsedavajućeg potkomiteta, Bila Kitinga (Bill Keating), šta američka administracija može da uradi kada je reč o tome da Bugarska blokira evropski put Severne Makedonije, Eskobar je kazao da Vašington razgovara sa vladama u Sofiji i Skoplju da se pronađe rešenje korisno za obe strane.

"Takođe radimo sa našim partnerima u EU koji se slažu sa nama da taj spor treba da bude rešen što pre. Svi imamo dogovor da je u strateškom interesu SAD i EU da Severna Makedonija i Albanija treba što pre da postanu deo EU. Nadamo se da će to biti rešeno i da će Severna Makedonija i Albanija otvoriti pristupne pregovore ove kalendarske godine", rekao je Eskobar.

Briselski dijalog jedina platforma za Srbiju i Kosovo

Eskobar je u uvodnom obraćanju izjavio da Sjedinjene Države daju podršku Briselskom dijalogu uz posredovanje EU, kao najboljem putu za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova.

On je podsetio da je prošlog meseca otputovao u Brisel kako bi pružio podršku specijalnom predstavniku EU Miroslavu Lajčaku u naporima da EU izvrši pritisak na Beograd i Prištinu da smanje tenzije oko registarskih tablica i "da obezbede dogovor o rešenju koje bi im stvorilo prostor da se fokusiraju na komplikovanija pitanja".

"Zajedno smo jasno stavili do znanja da je Briselski dijalog platforma na kojoj obe strane ravnopravno moraju da rade na rešavanju svojih razlika i normalizaciji odnosa, idealno kroz međusobno priznanje", rekao je Eskobar.

Srbija i Kosovo su 30. septembra postigli dogovor o rešenju krize na severu Kosova, koja je izbila nakon odluke Vlade Kosova da uvede reciprocitet na registarske tablice iz Srbije, odnosno da izdaje probne tablice za sva vozila iz Srbije.

Kosovski Srbi su 20. septembra postavili barikade na putevima koji vode ka graničnim prelazima Jarinje i Brnjak, pa je prelaze bilo moguće prelaziti samo pešaka.

Trenutno, i Kosovo i Srbija vozačima deli nalepnice na graničnim prelazima, kojima se prikrivaju državni simboli. Jedno ovako rešenje predviđeno je za naredna šest meseca, do kada radne grupe Kosova i Srbije moraju doći do konačnog rešenja, na osnovu sporazuma iz Brisela.

Uticaj Rusije i Kine

Moskva i Peking se aktivno suprotstavljaju zapadnoj integraciji Zapadnog Balkana, šireći dezinformacije i koristeći ranjivost da bi skrenuli zemlje regiona sa njihovih demokratski izabranih puteva, poručio je Gabrijel Eskobar.

Istovremeno, dodao je američki zvaničnik, Rusija i Kina prave ekonomsko i političko uporište u Evropi.

"Rusija koristi kao oružje svoje energske kapacitete da bi primorala političare, podstakla korupciju i zaustavila potencijal rasta. Narodna Republika Kina (NRK) takođe radi na proširenju svog uticaja u kritičnoj infrastrukturi i putem ekonomske prisile. Ne možemo im dozvoliti da uspeju", rekao je Eskobar.

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države su pružile preko 2,4 milijarde dolara pomoći regionu u protekloj deceniji, a samo u fiskalnoj 2021. godini izdvojeno je preko 145 miliona dolara za pomoć Zapadnom Balkanu na njegovom evropskom putu.

Ovo je prvi sastanak Komiteta za spoljne poslove s temom napretka na Zapadnom Balkanu.

Komitet za spoljne poslove Predstavničkog doma je telo odgovorno za nadzor i zakonodavstvo koji se odnosi na stranu pomoć, razvoj nacionalne bezbednosti koji utiče na spoljnu politiku, kao i na održavanje i sprovođenje mira te sprovođenje sankcija Ujedinjenih nacija ili drugih međunarodnih sankcija.