Nema magičnog štapića protiv lažnih vijesti
Internetom kruži lažna ljubavna priča o predsjedavajućoj Zastupničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi (Nancy Pelosi). Dok je bila u poseti Tajvanu, pojavila se fotografija, navodno sa njenog venčanja kada je bila mlada sa kineskim novinarom Hu Ksijinom.
No, to je lažna fotografija, odnosno fotošop gde su spojene dve fotografije, uz to Pelosi je dvadeset godina starija od kineskog novinara, tako da ne mogu oboje istovremeno biti mladi.
Lažna izjava koja se pripisuje Čerčilu rasplamsava nacionalističke strasti u Makedoniji.
Todor Petrov predsednik Svetskog makedonskog kongresa, organizacije makedonskih iseljenika koja je protiv evrointegracije Makedonije, citirao je nekadašnjeg britanskog premijera Vinstona Čerčila (Winston Churchill) kako je navodno rekao da je "cela istorija Evrope povezana sa Makedonijom, zato je svi poriču".
Ova lažna vest izazvala je hiljade komentara.
Mihailo Lahtov, iskusni stručnjak za medije i komunikacije, koji je godinu dana direktor USAID-ovog projekta medijske pismenosti kaže da za lažne vesti ne postoji čarobni štapić.
"Pošto stvari, u suštini, nisu crno-bele, ne možemo reći da je ovo lažna vest, ovo je prava vest, ima mnogo nijansi u tom procesu. Možemo govoriti o stvarnim vestima koje su propaganda, možemo govoriti o stvarnim informacijama koje su izvučene iz konteksta, ponekad možemo govoriti o lažnim ili nedovoljno tačnim ili kako ih u nauci nazivaju – dezinformacijama, koje nisu namerno napravljene, nisu bile napravljene sa namerom da se nanese neka šteta", kaže on u intervjuu za RSE, koji će u celini biti objavljen u nedelju.
Projekat koji vodi Lahtov obuhvata rad sa različitim generacijama mladih ljudi u formalnom i neformalnom obrazovanju. Od ove akademske godine, uz grantove USAID-a, četiri fakulteta će imati kurseve medijske pismenosti, odnosno moći će da revidiraju postojeće programe ili kreiraju nove.
Značaj medijske pismenosti
Aleksandra Temenugova iz Insituta za komunikologiju kaže da je to još važnije to što smo suočeni sa hibridnim ratovima i dezinformacijama.
"To znači da kada vidimo deo medijskog sadržaja, treba da budemo u stanju da prepoznamo nameru te informacije, zašto je postavljena, kada je postavljena i šta je celi cilj te informacije. To znači da pojedinac treba da ima dovoljno veština, da može da proveri te informacije, uporedi ih, prepozna pozadinu koja nije uvek tako jasna, ali iza svega toga stoji neka manipulativna pozadina", kaže Temenugova.
Lahtov kaže da danas živimo u vremenu kada medijske poruke ili informacije bukvalno bombarduju čitaoce, pa su u problematičnoj situaciji kada ne znaju šta da izaberu, šta je istina, a šta nije, ne znaju da prepoznaju šta je dobro obrađena informacija i obratno.
Zato su se okrenuli i sada ciljaju na građane, posebno mlade ljude, kako da im pomognu da se medijski opismene.
"Treba da razgovaramo o obrazovanju koje će nametnuti pristup kritičkog mišljenja, analitičkog mišljenja, gde ćemo sa mladima od malih nogu razgovarati o tome kako nastaju informacije, kako nastaju medijski sadržaji, ko ih pravi, zašto ih stvara", kaže Lahtov.
Kako prepoznati dezinformaciju
Da bi se društvo izborilo sa dezinformacijama, građani treba da izađu iz sopstvenih informacionih mehurića i čitaju i slušaju sve vrste informacija, koje će im pomoći da donose informisane odluke u životu, kažu sagovornici RSE.
Aktivisti protiv ruske ratne propagande
Kako to da Jevrejin Zelenski može biti nacista?
EU predlaže režim sankcija u borbi protiv dezinformacija
Oni koji se informišu sa interneta uglavnom čitaju postove na društvenim mrežama, pokazalo je istraživanje od pre dve godine, sprovedeno za potrebe Agencije za audio i audiovizuelne medijske usluge.