Zašto je važno više pratiti mutacije korona virusa?

Naučnici širom sveta analiziraju uzorke kako bi uočili pojavu novih sojeva korona virusa, a obim analiziranih uzoraka iz finansijskih razloga veoma varira od zemlje do zemlje. Zašto?

U vrhu liste država koje analiziraju mutacije korona virusa je Island koji analizira oko 78 odsto uzoraka, dok zemlje Zapadnog Bakana analiziraju manje od 0,5 odsto. Od obima analize zavisi koliko će svet imati informacija o ponašanju i širenju virusa.

Kako se prate mutacije virusa?

Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu, kaže da je tehnologija kojom se analizira virus relativno stara i da se koristila i osamdesetih godina 20. veka u Srbiji.

„Sama metoda podrazumeva da se čita „slovo po slovo“ genetska informacija određenog organizma“, kaže ona.

Begović objašnjava da zahvaljujući tehnologiji naučnici mogu da „čitaju“ informaciju „o kompletnom funkcionisanju, izgledu i ponašanju virusa“, a kako objašnjava, kada bi se to uporedilo sa pismom, ta informacija o virusu bi imala 30.000 slova.

„Mutacija je promena, vidi se tako što je u toj informaciji slovo zameni drugim slovom. To su promene ili u izgledu ili u ponašanju virusa, može da dovede do promene koja nema neki naročiti efekat, a promena može biti pogubna po virus i ta varijanta u tom slučaju nestane“, objašnjava Begović.

Mutacije se, prema njenim rečima, stalno dešavaju i pojavljuju se varijante virusa koje imaju najviše šanse da u datim okolnostima prežive.

„Virusi su paraziti, vrlo jednostavni organizmi, ali imaju tu fantastičnu moć da se brzo dele i prilagođavaju situaciji. Virus kada se nalazi u velikom broju ljudi, u svakom umnožavanju se dešavaju mutacije. Novi sojevi korona virusa su infektivniji, nažalost“, kaže ona.

Kako bi se dokazalo ponašanje novog soja virusa, objašnjava ona, često je potrebno raditi i dodatne eksperimente.

„To mora da se potvrdi u eksperimentima uživo, u organizmu pacova ili drugih životinja da bismo mogli da kažemo ovaj soj se brže širi ili je promenio ponašanje“, kaže ona.

Begović kaže da, kada se uoči nova varijanta virusa, postoji metodologija kojom se utvrđuje u kojoj državi je ta varijanta nastala.

„Što se više radi analiza, to je slika jasnija. Tu ide i analiza intervjua sa pacijentima, njihovim kontaktima, prati se genetika virusa i u zemljama u okruženju i tako se može naći put kojim je virus išao i gde je nastao“, kaže ona.

Analiziranje uzoraka – od Islanda do Azerbejdžana

Prema podacima Univerziteta Džons Hopkins u Sjedinjenim Američkim Državama, broj uzoraka koje različite države sveta analiziraju kako bi otkrile nove sojeve virusa veoma variraju.

Island, Australija i Novi Zeland su među državama koje analiziraju najveći broj uzoraka, Island analizira više od 70 odsto uzoraka, Australija oko 59 odsto, a Novi Zeland 47 odsto.

Na dnu liste su Azerbejdžan, Moldavija i Etiopija koje analiziraju oko 0,005 odsto uzoraka.

Zemlje Zapadnog Balkana, izuzev Slovenije, analiziraju manje od 0,5 odsto uzoraka.

Begović kaže da obim analize zavisi od opremljenosti države tehnologijom i ljudstvom.

„U pitanju su nove tehnologije sekvenciranja (analize virusa, prim. aut.) koje su relativno skupe i potrebni su stručni ljudi da rade na njima. Tehnologija se menja na nekoliko godina, a ne koštaju samo mašine, već i hemikalije i čipovi. Neke države su bile spremnije za široka sekvenciranja“, kaže ona.

Ona objašnjava da države određuju obim uzoraka koje mogu da analiziraju i koji je statistički relevantan.

„Što veći broj uzoraka analizirate, vi imate bolju sliku kao fotografija koja nema više krupno zrno, već vidite sitnije i sitnije detalje. Ako možete da analizirate sve uzorke na dnevnom nivou, vi biste u svakom trenutku znali šta se dešava sa virusom“, kaže ona.

Srbija, prema njenim rečima, ima za cilj da na mesečnom nivou analizira 1.000- 1.500 uzoraka, što bi bilo relevantno za veličinu populacije.

Mediji su u maju pisali da se u Srbiji planira izgradnja Centra za sekvenciranje genoma i bioinformatiku. Centar će graditi državni Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, zajedno sa Pekinškim institutom za genomiku uz podršku Vlade Srbije.

Begović kaže da se gradnja očekuje narednih meseci.

Praćenje mutacija je, prema njenim rečima, veoma važno.

„Jako je važno videti kojom brzinom se taj soj širi i da li u populaciji nastaje nova varijanta. U slučaju nove varijante, one se prijavljuju svetskim bankama koje prikupljaju te podatke. Ta varijanta onda dobija status – zabrinjavajući, vrlo zabrinjavajući itd“, ističe Begović.

Koji su aktuelni sojevi korona virusa?

Delta varijanta korona virusa se prvi put pojavila u Indiji u oktobru 2020. godine i od tada se proširila u više od 80 država sveta.

Ova varijanta mogla bi predstavljati 90 odsto novih slučajeva u Evropskoj uniji do kraja avgusta, ocenio je Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti.

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je 1. jula na novi talas zaraze upravo zbog novog soja.

Kako je objavljeno 4. jula, delta soj se širi Azijom, dok Australija i Južna Koreja beleže rekordan broj novozaraženih. Ovaj soj doveo je do porasta broja zaraženih i u Japanu, a kako je objavljeno 8. jula, organizatori Olimpijskih igara u Tokiju usaglasili su se da se ovogodišnja manifestacija održi bez prisustva gledalaca, zbog pandemije COVID-19.

Indonezija, četvrta najmnogoljudnija zemlja na svetu, uvela je hitne mere koje počinju 3. i traju do 20. jula kako bi zaustavila skok broja novozaraženih.

Delta soj pronađen je i u Argentini, Brazilu, Kanadi, Čileu, Peruu, Sjedinjenim Državama i Meksiku.

Kada je reč o Zapadnom Balkanu, ovaj soj je najpre identifikovan u Hrvatskoj 28. juna, potom na Kosovu 29. juna. U Srbiji je otkriven 1. jula.

Simptomi delta soja korona virusa su glavobolja, bol u grlu i curenja nosa, a prema istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji, gubitak čula ukusa i mirisa znatno je ređi simptom nego kod alfa varijante.

„Ovaj soj se mnogo lakše prenosi. Navodi se da je između 10 i 15 sekundi dovoljno da bi se neko zarazio. Virus je ušao u mladu populaciju što je očekivano jer se ova populacija manje vakcinisala“, kaže Jelena Begović.

Prema škotskoj studiji objavljenoj u časopisu The Lancet 14. juna, delta varijanta povezana je s približno dvostrukim rizikom od hospitalizacije u odnosu na varijantu alfa, ali još uvek nema podataka da je ovaj soj smrtonosniji.

Kada je reč o efikasnosti vakcina, studija sprovedena u Velikoj Britaniji pokazuje da su dve primljene doze vakcine vrlo efikasne protiv delta varijante.

Izraelsko ministarstvo zdravlja je 5. jula izvestilo o smanjenju efikasnosti vakcine Pfizer/BioNTech u prevenciji infekcija i simptomatskih bolesti COVID 19, ali je, kako navode, i dalje vrlo efikasna u prevenciji ozbiljnijih oblika bolesti, prenosi Reuters.

Efikasnost te vakcine u prevenciji infekcija i simptomatskih bolesti pala je na 64 posto od 6. juna, kažu iz Ministarstva zdravlja Izraela. Istovremeno, vakcina je bila 93 posto efikasna u sprečavanju hospitalizacija i ozbiljnijih simptoma korona virusa.

Prema pisanju medija, naučnici prate i širenje lambda soja virusa u Južnoj Americi koji se pojavio u avgustu 2020.

Više od četiri miliona ljudi umrlo je od posledica zarazne bolesti COVID-19, a od početka pandemije zarazilo se više od 185 miliona ljudi na svetu.