'Politička težina' odluke Srbije o premeštanju ambasade u Jerusalim

Nemojte da se sekirate za poziciju Srbije – ovako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio na pitanje da li će zvanični Beograd ambasadu u Izraelu preseliti iz Tel Aviva u Jerusalim.

Rok da Srbija ambasadu u Izraelu preseli iz Tel Aviva u Jerusalim, predviđen Vašingtonskim sporazumom, istekao je 1. jula.

Jerusalim je za Izrael, ali i Sjedinjene Američke Države, prestonica Izraela. Međutim, za Evropsku uniju to je kršenje međunarodnog dogovora da se diplomatska predstavništva ne otvaraju u tom gradu dok se ne reši višedecenijski izraelsko-palestinski sukob.

Vašingtonski sporazum, potpisan u septembru 2020. godine, za cilj je imao da pomogne u rešavanju drugog sukoba – sukoba Srbije i Kosova. Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova su sa tadašnjim predsednikom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donaldom Trampom potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti.

Dokument ima dve verzije – jednu za Srbiju, drugu za Kosovo. Za obe države je istovetno prvih 15 odredbi, ali se poslednja, šesnaesta stavka u sporazumu razlikuje. Kosovo se u poslednjoj tački obavezalo na međusobno priznanje sa Izraelom, dok je Srbija potpisala da će do 20. septembra 2020. u Jerusalimu otvoriti predstavništvo, a do 1. jula 2021. godine preseliti ambasadu u taj grad.

 

Zašto Srbija nije ispunila dogovoreno?

Vučić je 1. jula rekao da će Srbija postupati "u skladu sa međunarodnim pravom, ali i u skladu sa svojim interesima".

"Ti interesi su promenjeni od trenutka kada je Izrael priznao nezavisnost Kosova. Odluke u budućnosti donećemo poštujući prijateljstvo sa Izraelom, ali i poštujući i sebe", reči su predsednika Srbije u danu kada je istekao rok da Srbija prebaci ambasadu u Izrael.

Kosovo i Izrael su diplomatske odnose uspostavili 1. februara 2021. godine, a po ugledu na Sjedinjene Države, ambasada Kosova u Izraelu smeštena je u Jerusalim.

U danu kada su Kosovo i Izrael uspostavili diplomatske odnose, Vučić je izjavio da Beograd "nije nimalo srećan" i da to neće pozitivno uticati na odnose Srbije sa jevrejskom državom.

Ne očekujem da Srbija ispuni poslednju odredbu Vašingtonskog sporazuma – stav je Danijela Servera (Daniel Serwer), profesora na američkom Džons (Johns) Hopkins univerzitetu i stručnjaka za Zapadni Balkan.

"Mislim da Vučić signalizira da Srbija neće ispuniti dogovoreno. Iskreno, u momentu kada je potpisivan sporazum, meni nije bilo jasno da li je Vučić pristao na preseljenje ambasade. Delovao je vrlo iznenađeno", rekao je Server za Radio Slobodna Evropa (RSE).

On dodaje da bi odluka da Srbija ne preseli ambasadu u Jerusalim bila konzistentna sa Vučićevom izjavom da će se Beograd ponašati "u skladu sa svojim interesima".

"Jasno je da je Kosovo priznanjem od strane Izraela dobilo nešto zauzvrat, ali Srbija nije dobila ništa", rekao je Server.

Filip Ejdus, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, podsetio je na Vučićevu izjavu da će ambasada biti preseljena u Jerusalim "ukoliko Izrael bude 'poštovao Srbiju', odnosno ukoliko ne bude priznao Kosovo".

"Očigledno je da je razumevanje srpske strane bilo takvo da se ta tačka Vašingtonskog sporazuma može sprovesti samo ako Izrael ne prizna Kosovo. To, naravno, ne piše u dokumentu, ali je Vučić to izjavio nakon potpisivanja sporazuma", rekao je Ejdus.

Srbija odustala, ali ne eksplicitno

Vučićeva izjava data u danu kada je istekao rok da Srbija preseli ambasadu u Jerusalim i za Filipa Ejdusa je nagoveštaj da zvanični Beograd neće ispuniti poslednju odredbu iz dogovora u Vašingtonu.

"S tim što Vučić verovatno ne želi da to saopšti na tako grub način. Drugo, verovatno želi da ostavi neka vrata otvorena za eventualnu implementaciju odluke, ukoliko bi se stekli uslovi za to", naglasio je Ejdus.

Ejdus, kako je rekao, ne vidi šta bi motivisalo Srbiju da u ovom trenutku pristane da preseli ambasadu u Jerusalim.

"Ne vidim šta je to dovoljno veliko i značajno što bi Srbija mogla da dobije od Izraela", ocenio je Ejdus. Ipak, on očekuje da će Srbija ispuniti deo odredbe - odnosno da će otvoriti predstavništvo privredne komore u Jerusalimu.

Na pitanje zašto Vučić nije eksplicitno rekao da se ambasada ne seli u Jerusalim, Danijel Server je odgovorio kontra pitanjem – zašto bi bio eksplicitan.

"Zašto ne bi zaobilazio kontroverze sa Amerikancima što više može? Ne vidim kako bi u Vučićevom interesu bilo da bude eksplicitan po pitanju prebacivanja ambasade. On je veoma dobar političar koji vrlo dobro kalkuliše oko toga šta govori i šta radi", ocenio je Server.

Šta kažu SAD?

Na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) da li su Sjedinjene Države zvanično obaveštene o razlozima zbog kojih Srbija nije preselila ambasadu u Jerusalim i kakve će posledice Srbija snositi zato što do sada nije ispunjena odredba Vašingtonskog sporazuma, ambasada SAD u Beogradu je kratko odgovorila:

"Nadamo se da će naši partneri delovati u dobroj veri i nastaviti da se pridržavaju obaveza preuzetih u Vašingtonu".

Očekivanje da će Kosovo i Srbija nastaviti da se pridržavaju potpisanih obaveza je 30. juna, dan uoči isteka roka za Srbiju, izrazio američki Stejt department.

U odgovoru za Glas Amerike navodi se da "preuzete obaveze već donose korist građanima Srbije i Kosova" i da stvaraju prilike za širu saradnju i buduće sporazume.

Ambasada Izraela u Beogradu do zaključivanja teksta nije odgovorila za RSE kako komentariše to što Srbija nije premestila svoju ambasadu u Jerusalim.

Zašto je preseljenje ambasade međunarodno pitanje?

Administracija bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa prihvatila je Jerusalim kao prestonicu Izraela 2017. godine, a u maju 2018. premeštena je i ambasada iz Tel Aviva u Jerusalim.

Oko statusa Jerusalima Izrael se spori sa Palestincima, koji smatraju da je taj grad "pod izraelskom okupacijom".

Prema rezoluciji 478 koju je 1980. godine usvojio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), članice UN-a su se obavezale neće uspostavljati diplomatska predstavništva u Jerusalimu, a one koje su to učinile pozvane su da "povuku takve misije iz Svetog grada".

Evropska unija se protivi otvaranju ambasada u Jerusalimu, dok se ne reši izraelsko-palestinski sukob po modelu koji bi bio prihvatljiv za obe strane. Briselski zvaničnici su u više navrata podsećali da se sve ambasade država članica Unije, kao i kancelarija delegacije EU u Izraelu, nalaze u Tel Avivu.

EU "ozbiljno zabrinuta" odlukom o otvaranju ambasada Srbije i Kosova u Jerusalemu

Zbog odnosa EU prema Jerusalimu, odustajanje Srbije od preseljenja ambasade u taj grad, Filip Ejdus vidi kao "politički dobitak" za zvanični Beograd.

"Posebno zbog toga što se Srbija kao država kandidat za članstvo u EU obavezala da progresivno harmonizuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom Unije. Ovo odustajanje može da naiđe na odobravanje Evropske unije i briselske administracije", rekao je on.

Kakve bi posledice mogla da ima Srbija?

Filip Ejdus je za RSE objasnio da neispunjavanje poslednje odredbe Vašingtonskog sporazuma može samo da ima "samo političke, ali ne i pravne posledice".

Pojašnjava da dokument, iako se kolokvijalno naziva Vašingtonski sporazum, nije međunarodni sporazum, već pismo o namerama.

"Ne radi se o dokumentu kojima pravnu, već isključivo političku važnost i dejstvo", naglasio je Ejdus.

Političke posledice, prema njegovim rečima, prvenstveno su vezane za odnos Srbije i Izraela.

"Izrael će biti razočaran, ali pored toga ne vidim neke velike negativne posledice. Sa druge strane, u Vašingtonu neće biti presrećni zbog toga što ta tačka 16 nije sprovedena, ali ne verujem da će administracija Sjedinjenih Američkih Država, koja se promenila u međuvremenu, insistirati na implementaciji ove tačke", rekao je Ejdus.

Šta je još dogovoreno u Vašingtonu?

U šesnaest tačaka sporazuma iz Vašingtona, kao problemi koje Srbija i Kosovo treba da reše pominju se, pored ostalog - ljudska prava, transport i snabdevanje energentima.

Prema oceni Danijela Servera, najizglednije je da će infrastrukturni projekti iz sporazuma biti sprovedeni, odnosno da se nijedna strana neće buniti da se izgrade saobraćajnice.

Šta piše u sporazumu Kosova i Srbije?

Srbija i Kosovo: Potpisani sporazumi o autoputu i železnici

U proteklih godinu dana, kako je rekao Server, jedna od ključnih prepreka za izgradnju saobraćajnica bila je pandemija COVID-19, koja je usporila i primenu drugih odredbi.

Ali, sporazum iz Vašintgona najviše "koči" odnos Srbije i Kosova, ocena je Servera.

"Mislim da je trenutna atmosfera između dve prestonice prilično gadna i to treba da se prevaziđe pre nego što se postignu ozbiljni sporazumi", rekao je on.

Sjedinjene Države su nedavno načinile prvi korak u ispunjenju jedne od tačaka sporazuma - one koja se odnosi na upravljanje jezerom Gazivode na severu Kosova.

Jezero Gazivode je najveće jezero na Kosovu. Nastalo je pregrađivanjem reke Ibar i većim delom nalazi na Kosovu, u opštini Zubin Potok na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom, dok manji deo pripada opštini Tutin u Srbiji. Značajno je za vodosnabdevanje i proizvodnju električne energije.

Američka ambasada na Kosovu i u Srbiji uručila je 23. juna vladama u obe zemlje izveštaj o upravljanju jezerom Gazivode i predlog kako upravljati tim vodnim resursom.

Paralelno sa američkom inicijativom, vodi se desetogodišnji dijalog Srbije i Kosova pod okriljem Evropske unije.

Dijalog u Briselu počeo je u martu 2011. godine, a u aprilu 2013. postignut je Briselski sporazum koji podrazumeva i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu, ali ona do danas nije uspostavljena.

U poslednjoj rundi dijaloga pod okriljem Evropske unije, 15. juna, prvi put su za sto seli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti. Dve strane nisu približile stavove oko ključnih pitanja. Dok Kosovo traži da Srbija prizna njegovu nezavisnost, zvaničnici Srbije na čelu sa predsednikom Vučićem poručili su da se to "nikada neće desiti".

Jedino što je dogovoreno je da se zvaničnici ponovo sastanu u julu kako bi nastavili pregovore.