«Кавказ 2016». Неке лекције

Недавно је на полигонима Јужног војног округа и акваторије Црног и Каспијског мора завршена СКШВ (стратешка командно-штапска вежба) «Кавказ 2016». Вежба је била овогодишњи главни испит за руску војску, завршна фаза целокупног комплекса командно-штапских и специјалних вежби, тренажа команди војних управа и изненадна провера борбене готовости оружаних снага. Током припрема за «Кавказ 2016» одржано је 12 специјалних вежби. Анализа истих омогућила је да се на основу Стратешких командно-штапских вежби провери ниво обучености органа војне управе у командовању јединицама и установама копнене војске, ваздушно-космичких снага, војно-поморске флоте и ваздушно десантних јединица, као и групацијама разних видова оружаних снага. Команданти и њихови штабови стекли су током вежби добру праксу у планирању, припремама и вршењу војних дејстава. Од 25. до 31. августа извршена је изненадна провера борбене готовости у којој су учествовале снаге Јужног, Западног и Централног војног округа, Северне Флоте, Ваздушно-космичких снага и Ваздушно-десантне армије. У маневрима Јужног, Централног и Западног војног округа, као и Северне флоте, учествовало је 120 хиљада војника, припадника разних министарстава и ресора, као и стручњака Централне банке Русије, саопштио је новинарима начелник генералштаба Оружаних снага РФ генерал армије Валериј Герасимов. Он је том приликом истакао да је само на територији Јужног војног округа у вежбама учествовало више од 12,5 хиљада људи што није у супротности са захтевима Бечког документа, због којег Запад толико често и неосновано, ради његовог наводног кршења, оптужује руску страну. «Кавказ 2016» имао је своју «драж», као уосталом и свака војна вежба. Тамо је вршена провера нових врста наоружања, војне технике и система командовања. Проверавано је како је организован рад пунктова на свим нивоима командовања, као и коришћење најновијих аутоматизованих средстава. Било је то практично увежбавање рада на мобилизацији и провери борбене готовости, одбрани територије, уз широку примену авијације, снага Црноморске флоте и Каспијске флотиле. У склопу тога, пилоти Западног војног округа, који су дан раније из Курска пребачени на оперативни аеродром у Краснодарском крају, увежбавали су групно и појединачно полетања са непознатог аеродрома, ваздушну битку уз примену ракетног и топовског наоружања, као и вештине избегавања средстава ПВО условног непријатеља. Сви циљеви на земљи, који су се налазили на удаљеном полигону бригаде морнаричке пешадије Црноморске флоте, били су уништени. Борбена техника и припадници обалске страже Црноморске флоте и Каспијске флотиле, који су дислоцирани у Новоросијску, Криму, Републици Дагестан и Астраханској области, извршили су марш на рејоне у којима су концентрисане десантиране јединице и њихове снаге. Војска је овде увежбавала противдесантну одбрану и то на делу тешко доступне обале. Поморске миноловачке јединице обезбедиле су противминску подршку и помогле убацивање антидиверзантских снага и групација у поморске рејоне, и тиме омогућиле да борбени бродови и бродови подршке успешно мимоиђу миниране делове. Посебно је увежбавано постављање и уклањање морских мина. Црноморска морнаричка пешадија стекла је добре навике у заузимању рејона где се очекују укрцавања на велике десантне бродове и само укрцавање. У рејонима где су формиране поморске снаге десанта, посаде су увежбавале задатке чувања десантних бродова. Два дежурна ловца Су-27, која су полетела са аеродрома на Криму, уништила су све условне ваздушне мете које су симулирала три ракетоносца Ту-95МС из састава стратешке авијације Ваздушно-космичких снага Русије. Посаде су на задате линије лансирања биле упућене из команде за навођење. Над припадницима јединица ВДВ, који су били ангажовани за потреба Стратешке командно-штапске вежбе, извршена је провера њихових навика у тактичком ваздушном десанту. Десантници су били одлично наоружани: на вежбама су била ангажована десантна борбена возила БМД-2КУ, вишецевни бацачи, најновија дигитална средства за извиђање, команду и везе «Стрелец», која су интегрисана у аутоматизовани система командовања јединицама на тактичком нивоу. Можемо са пуним правом да кажемо да СКШВ одсликава савремени изглед Оружаних снага Русије. њихову техничку и ватрену моћ која је приметно порасла за протеклих неколико година. Пре само неколико година, током петодневног рата у Јужној Осетији, све је фалило, генерали и официри су командовали армијом преко својих мобилних телефона, међутим, на срећу од тада је руска армија преживела фрапантне промене! Само у прошлој години копнене стратешке нуклеарне снаге (СНС), за потребе борбеног дежурства, добиле су шест ракетних пукова, опремљених системима «Јарс» стационарног и покретног базирања. Удео савременог наоружања у СНС износи више од пола. Ваздушне СНС добиле су 10 модернизованих авиона Ту-160, Ту-95МС и Ту-22М3. Борбена моћ поморских СНС повећана је због ракетних подморница за стратешку намену «Александар Невски» и «Владимир Мономах». Оне имају више од 56 одсто новог наоружања. Оружане снаге су добиле 35 нових балистичких ракета, чиме је нуклеарна тријада добила 55 процената савременог наоружања. Снаге опште намене су доведене на квалитетно нови ниво. Копнена армија је добила осам нових бригада за различите намене, док је војска добила два бригадна ракетна система «Искандер М», 1.772 тенка и других оклопних возила као и 148 ракетно-артиљеријских система. Нешто више од годину дана (тачније од 1. августа 2015. године) постоји нови вид оружаних снага – Ваздухопловно-космичке снаге. О њиховим борбеним заслугама зна већ читав свет – оне су толико ефикасно дејствовале и дејствују у борби против међународног тероризма у Сирији. У оквиру државних поруџбина за потребе одбране у 2015. години, Ваздухопловно-космичке снаге добиле су 243 савремене летелице, 90 ракетних система и комплекса, 208 радарских система. То је омогућило да учешће савременог оружја у укупном наоружању буде на нивоу до 52 одсто. Тако је буквално у свим видовима оружаних снага и свим родовима војске. Прошле године је на основу захтева Државних поруџбина у области одбране, опремљеност армије и морнарице савременим наоружањем и војном техником доведена на ниво до 47 одсто, а исправност постојеће до 89 одсто. Многи примерци поменуте технике су већ коришћени, а понешто је и тестирано и на маневрима «Кавказ 2016». Нећемо открити велику тајну ако кажемо да ови маневри имају и скривени задатак – да покажу НАТО-у колико су Оружане снаге РФ спремне и способне да бране интересе војне безбедности земље. У Кијеву су се овим поводом већ забринули, зато је украјинско министарство иностраних послова одмах саопштило да «расте непосредна војна претња по Украјину». Међутим, господу не брине то. Али, по хиљадити пут изречена «забринутост» због опасности од «руске инвазије» код западних покровитеља кијевског режима изазива иронични осмех. По ко зна који пут је генерални секретар ОЕБС-а Ламберто Занијер да специјална комисија ОЕБС-а за мониторинг не може да потврди присуство руске војске у Донбасу. Задњи пут је то учинио 10. септембра. Зато је право време да кијевски политичари, у контексту руских војних вежби, умере своју ратоборност. Они би требало да буду опрезнији у изјавама како је ВСУ спремна за рат са Русијом и да могу да «поврате Крим», они треба да буду уздржанији у својим нечасним намерама да уђу у НАТО, али и да од Запада прибаве летално оружје. Узгред, не односи се то само на Украјину. То се односи и на Румунију која жури да код себе инсталира инфраструктуру америчке ПРО. Или Букурешт не разуме да Румунија, у случају оружаног конфликта, аутоматски постаје прворазредна мета? То се односи и на оне земље које заједно са Украјином и Румунијом маштају о стварању црноморске флотиле НАТО. Било би далеко разумније да не повећавају своје оружане снаге у близини руских граница и се не уздају у стратегију заплашивања Русије, већ да заједно са Москвом трагају за путевима смањења напетости у Европи, почев од норвешких стена па све до медитеранских мореуза. Тада ће сигурно постојати гаранције да оружје, које је испробано током СКШВ «Кавказ 2016», неће нигде и никада да проговори, осим на школским полигонима.