У „Тузланској колони“ убијена су 132 војника и цивила, а Тузла ћути и након 25 година брани налогодавце злочина и скрива још три масовне гробнице са 78 тијела, тврди аутор књиге „Тузланска колона“ Драган Мркајић. Тузланска колона (фото: Принтскрин Јутјуб/ТВ ФС-3) Масакр војника ЈНА у Тузланској колони 15. маја 1992. године био је медијски спектакл осмишљен и спроведен да се Срби заплаше и увод у највеће етничко чићење Срба у БиХ послије Другог свјетског рата, тврди Мркајић. Кроз свједочења 33 преживјела учесника и застрашујуће исповијести породица жртава, Мркајић поткрепљује тврдње о „савршеном злочину“ на Брчанској малти као методи специјалног рата који је БиХ гурнуо у дугогодишње крвопролиће – због интереса великих сила и национализма малих народа. – У Тузланској колони убијена су 132 војника и цивила, а Тузла ћути и након 25 година брани налогодавце злочина и скрива још три масовне гробнице са 78 тијела – рекао је Мркајић Срни. У књизи су објављена имена 54 погинула и нестала припадника ЈНА за које постоје подаци, а аутор објашњава да овај списак жртава није коначан, јер није постојала евиденција о добровољцима, цивилним лицима и старјешинама који су са породицама избјегли из Хрватске и боравили тих дана у касарни, очекујући да ће безбједно изаћи са војском из Тузле. Аутор наводи да је у колони која се повлачила из касарне „Хусинска буна“ у Тузли било стотињак возила са 600 војника ЈНА, али и цивила, жена и дјеце, који су одлучили да са својом војском напусте овај град. – Злочин се поновио по сарајевском сценарију напада на колону ЈНА, након Добровољачке улице, масакр у Скојевској улици – мртви, угљенисани у паклу мржње и рањени, потом трајно обогаљени – каже Мркајић, који је до рата живио у Тузли. Он описује и ноћ након злочина у којој су изгорјели остаци убијених војника довезени на тузланску депонију и затрпани гомилама смећа, а терен поравнат булдожером. На основу вишегодишњег прикупљања и анализе све доступне грађе о овом догађају, аутор тврди да су тијела убијених скривена на најмање четири прикривене локације, од којих је једна Болница за плућне болести у тузланском насељу Славиновићи. – Из масовне гробнице на гробљу Трновац у Тузли 1999. године ексхумирани су посмртни остаци 30 изгорјелих војника – подсјећа Мркајић. Свједоци у књизи до детаља описују монструозно иживљавање муслимана у Тузли над 70 рањених у злочиначком нападу, као и пљачку новца, злата, чак и сатова од рањеника. Објављена су и свједочења о страхотама и иживљавању над 29 заробљених учесника „Тузланске колоне“ у муслиманским казаматима, као и преживљено понижење које је неке, убрзо након ослобађања, довело до самоубиства. – Нико не умире док га не забораве – поручује рецензент књиге „Тузланска колона“ Перо Деспотовић. Нажалост, каже Мркајић, наводно грађанска Тузла ни послије 25 година не омогућава српској страни да на мјесту страдања војника ЈНА постави спомен-плочу жртвама, него на истом мјесту поставља плочу која слави такозване „ослободиоце Тузле“. Због тога ће овог 15. маја воштанице и бијеле руже за невино убијене у Тузланској колони бити положене испред Спомен-костурнице на градском гробљу Пучиле у Бијељини, да злочинци поново не згазе и не стрпају у контејнере ове симболе вјере у вјечни живот и непролазну људску наду. Упалиће воштаницу и мајка Мара за сина Горана Јокића, на мјесту гдје је сахранила двије нагорјеле кости убијеног дјетета. Није стигао са одслужења војног рока мајци у Пожарницу код Тузле, гдје га је чекала дјевојка и заказана свадба. Умјесто да дође кући, изгорио је у паклу „Тузланске колоне“. www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=252950
