Лидери 27 држава чланица ЕУ обавезали су се у Бриселу да ће уједињено и транспарентно водити преговоре о изласку Велике Британије из Уније. Основни захтеви ЕУ односе се на утврђивање права грађана, договор о „бракоразводном рачуну“ Лондона као и решавање питања границе са Ирском. Тек по решавању ових питања, ЕУ ће ући у преговоре о успостављању нових односа са Великом Британијом на принципима „блиског партнерства“, али и „избалансираних права и обавеза“. ЕУ самит у Бриселу Први пут формални самит ЕУ без британске премијерке – у наредне две године, до изласка из Уније, Британија ће бити присутна за европским столом, али не и на састанцима посвећенима Брегзиту. „Важно је очувати јединство 27 чланица ЕУ. Само у том случају моћи ћемо да закључимо преговоре. То значи да је наше јединство и у интересу Велике Британије“, навео је председник Европског савета Доналд Туск. ЕУ на првом месту жели да осигура „јасноћу и законску сигурност“ како за три милиона грађана ЕУ који тренутно живе у Великој Британији, тако и за око милион Британаца који живе и раде у остатку Уније. Та права би требало да буду реципрочна и да се односе не само на право сталног боравка, већ и на остваривање других административних права као што су питања пензија и здравствене заштите. Брисел ће затим инсистирати на заштити права свих оних ЕУ компанија и њихових бизниса који су трговали са партнерима у Великој Британији и обратно. Финансијска нагодба која се односи на све обавезе које је Велика Британија имала и имаће као чланица до самог изласка из Уније такође мора бити решена пре успостављања даљих односа. У документу који су усвојили ЕУ лидери не помиње се коначна цифра, али је досадашња рачуница, бар она која је долазила са континенталног дела Уније, говорила о могућих 60 милијарди евра које би Лондон требало да исплати Бриселу. У својим смерницама за преговоре око Брегзита Унија наглашава „специфичне околности“ и важност правно заснованог, али флексибилног решења за успостављање границе на Ирском острву. То решење морало би обухватити и постојеће билатералне уговоре између Велике Британије и Ирске који су у складу са ЕУ законодавством. Када су у питању будући односи, ЕУ „поздравља и дели“ жељу Велике Британије за успостављaњем “ блиске сарадње“. Наводи се да ће „јаке и конструктиве везе Лондона и Брисела бити од користи за обе стране“. Такође се помиње могућност да, иако не остаје у оквирима јединственог европског тржишта, Велика Британија, по свом изласку из ЕУ, може преговарати о успостављању „широког, амбициозног и избалансираног“ уговора о слободној трговини. Преговори о изласку Велике Британије из ЕУ званично би требало да се окончају до 29. марта 2019. године. „Данас одлучујемо о смерницама за издвајање Британије из Уније. Наравно, желимо добре односе са Уједињеним краљевством – али и да заштитимо интересе 27 земаља чланица“, поручила је немачка канцеларка Ангела Меркел. Француски председник Франсоа Оланд изјавио је да Британија мора да плати цену изласка из ЕУ. „Постојаће, неизбезно, цена за Велику Британију. Није реч о казни, то је избор који су направили. Британија изван Европе имаће слабију позицију од Британије у Европи“, наводи Оланд. Оланд је на састанку европских лидера у Бриселу о водичу за преговоре рекао да ће Британија неизбежно добити рачун, као и да је то њена одлука. „Не смемо кажњавати, али истовремено јасно је да Европа зна како да брани своје интересе, као и да Британија има мање добру позицију ван ЕУ него у њој“, рекао је Оланд, преноси АФП. www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2718066/eu-usvojila-uputstvo-za-bregzit.html
