Највећи део средстава од 30 милиона евра, колико је недавно Европска комисија из МАДАД фонда издвојила за Србију и Македонију као помоћ у мигрантској кризи, биће употребљен за прихват миграната и њихов добровољни повратак у земљу порекла Фото И.Маринковић Највећи део средстава од 30 милиона евра, колико је недавно Европска комисија из МАДАД фонда издвојила за Србију и Македонију као помоћ у мигрантској кризи, биће употребљен за прихват миграната и њихов добровољни повратак у земљу порекла, речено је у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Државни секретар Ненад Иванишевић каже да ће за те намене бити издвојено око 20 милиона евра, док ће 9,5 милиона евра бити потрошено на управљање границом. „С обзиром да у Македонији нема више од 16 миграната, а у Србији их има око седам хиљада логично је да већина новца иде за Србију“, рекао је Тањугу Иванишевић. Од почетка мигрантске кризе, Србија је од ЕУ добила око 50 милиона евра помоћи, и то 2015. године седам милиона евра, 2016. године 7,3 милиона евра, као и додатних шст милиона евра за храну и четири милиона евра за помоћ локалним самоуправама. „ЕУ јесте главна подршка у целој мигрантској кризи, то је највећи билатерални донатор, не само у мигрантској кризи, него иначе“, рекао је он. Каже да Србија не ангажује средства из бужета да се покрију трошкови мигрантске кризе. Он је поновио да је Влада Србије определила средства за избеглице и расељене из бивших југословенских република и са Косова, а не за мигранте, како су то протумачили поједини медији. „Уредба владе је редовна уредба која се доноси на иницијативу Комесаријата за избеглице, она се односи искључиво на избеглице са простора БИХ и интерно расељена лица са Косова и ниједан мигрант који је дошао од 2015. на овамо нема право по тој уредби да добије ниједан динар“, рекао је Иванишевић. Говорећи о томе за шта су сада средства најпотребнија, Иванишевић наводи да је неопходно појачати једну компоненту због дуготрајнијег боравка миграната у Србији. „То је секундарни ниво здравствене заштите, јер се мигранти сада јављају на болничка лечења, порођаје, операције и из нових средстава планирамо да то покријемо, да не трошимо новац из буџета“, навео је он. Он каже да се све више миграната, када виде да ће њихов пут у Европу бити „недосањани сан“, опредељује за добровољни повратак преко Међународне организације за миграције, наводећи да је њих преко 70 из Авганистана изразило жељу да се врати. На питање да ли очекује већи прилив миграната, будући да Турска напомиње могућност да одустане од споразума са ЕУ, Иванишевић каже да је Србија спремна за ту ситуацију, али да не верује да ће до тог одустајања, јер би онда Турска изгубила један важан елемент у преговорима са ЕУ. Међутим, све прогнозе су, каже, незахвалне. „Уколико се одустане од тог споразума, онда је логично да један већи број миграната крене путем Европе. Ми смо од 2015. спремни на ту ситуацију, подсетићу да је скоро милион људи прошло кроз Србију“, рекао је Иванишевић, додајући да су „ударна“ места у Прешеву, Бујановцу, Димитровграду спремна. С друге стране, каже, да су и војска и полиција по питању неконтролисаног и илегалног уласка на територију Србије спремне и до сада је, каже, спречено око 20.000 таквих улазака. Уколико дође до масовног прилива, имајући у виду мере које су донеле Мађарска и Словенија, предвиђања су да би и рута могла бити промењена, а већ постоји тенденција да одређени мигранти покушавају преко територије БиХ да дођу до земаља ЕУ, додао је Иванишевић. Он је поновио да у Србији тренутно има око 7.000 миграната, те да смо једина земља која је помагала људима ван система (прихватних центара), подсетивши да су их у зимско доба, када је велики број њих био у баракама, посетили министри Небојша Стефановић и Зоран Ђорђевић. Тада се, наводи, дошло до идеје да се отвори центар у Обреновцу и сада је тај број миграната који се налазе ван система далеко мањи. www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:658171-ЕК-највише-новца-даје-за-прихват-миграната-и-њихов-повратак
