Поводом 18. годишњице бомбардовања, Амбасада Руске Федерације у Србији објавила је говор сталног представника Русије при ОЕБС-у у Бечу Александра Лукашевича. Он је на седници Сталног савета жестоким, али истовремено и дирљивим говором стао у одбрану нашег народа подсетивши чланице Оебса, од којих су многе и чланице Алијансе, на бомбардовање за које нису имале чак ни дозволу УН. Говор преносимо у целости. Поштовани господине председавајући, 24. марта 1999. године група држава-чланица ОЕБС-а, уједињених у Северноатлантску алијансу, почела је варварско бомбардовање суверене државе – Савезне Републике Југославије. Тим чином агресије грубо је прекршена Повеља УН, грубо су прекршене одредбе Завршног акта из Хелсинкија, општеприхваћене норме међународног права и резолуције Савета безбедности УН везане за решавање косовске кризе. Обрачун са Југославијом је демонстрација некажњивости НАТО и демонстрација силе примењене против суседне балканске државе која није представљала никакву војну опасност. Варварско бомбардовање мирних градова и села суверене европске државе трајало је 78 дана. Као повод за агресију је послужила брзоплета изјава шефа Мисије ОЕБС-а на Косову Вилијема Вокера у јануару 1999. године поводом догађаја у Рачку, који је он окарактерисао као „геноцид“. Каснија истрага финских експерата по наруџбини Европске уније потврдила је да су тврдње америчког дипломате биле лажне. У Рачку су пронађена тела људи који уопште нису били цивили него припадници оружаних одреда. Данас се поуздано зна да је то била намерна провокација. Као главни мотив својих дејстава НАТО је навео тежњу да се заштите косовски Албанци од „угњетавања“ српских власти и да се спречи „хуманитарна катастрофа“. Међутим, стварни циљ операције је било подривање политичког и економског потенцијала Југославије, која је водила самосталну политику у региону, а затим и подела земље на неколико држава. Ваздушни напади су планирани независно од резултата међународних преговора везаних за косовски проблем. Карактеристично је да је највише избеглица са Косова кренуло управо после почетка бомбардовања. По најскромнијим прорачунима, за 78 дана бомбардовања снаге НАТО-а су на Југославију бациле укупно 2.300 ракета и 14.000 бомби. У ваздушним нападима је погинуло око 2.000 цивила, укључујући и децу, а више хиљада особа је рањено и нестало. Касније ће жртве међу цивилним становништвом НАТО цинично окрактерисати као „колатералну штету“. Своја огњишта на Косову напустило је преко 200.000 Срба који још увек не могу да се врате. Поред одбрамбених објеката и војноиндустријских предузећа, на мети „хуманитарног бомбардовања“ НАТО-а су се нашли и објекти цивилне инфраструктуре – преко 1.500 насеља, фабрике, 60 мостова, саобраћајни чворови, електране и далеководи, 30% свих школа и око 100 споменика. Материјална штета агресије, према оценама српских експерата, износи од 60 до 100 милијарди долара, што је велики терет за економију земље. У бомбардовању су примењене бојеве главе са осиромашеним уранијумом, и то је главни разлог онколошких болести на бомбардованим подручјима, тако да и данас због тога умиру потпуно невини људи. www.in4s.net/lukasevic-oebs-u-od-posledica-nato-bombardovanja-i-danas-umiru-nevini-ljudi/
