Некадашњи високи представник ЕУ у БиХ Карл Билт сматра да европски лидери имају јасан избор на Балкану: или ће се бавити тамошњим проблемима или ће чекати да се балкански проблеми почну бавити њима. Зато Билт, у ауторском тексту за интернет издање Пројецт Сyндивате, прелаже да се убрза процес проширења и пријема нових чланица, те да се програм „источног партерства“ ЕУ, замени с „балканским партнерством“ које ће у коначници довести до приступања ових држава Унији. Аутор је свестан да за то треба времена, али истиче да се мора почети радити одмах. За почетак, ЕУ може почети посредовати у решавању преосталих мањих питања међудржавних граница. “ Истовремено с убрзањем процеса европских интеграција, како би се решио све опасији ризик конфликта на Балакану, ЕУ треба да демонстрира да поседује и вољу и методе тако што ће у регион послати своје борбене групе да изводе војне вежбе. То би послало моћну поруку да њене војне снаге нису тигар од папира, те да, осим речи, има још потенцијала које може да употреби“, навео је Билт, преноси сарајевски Дневни аваз. Билт каже да је његова забринутост за Балкан почела када је током прошлогодишњег приватног боравка у БиХ много пута питан да ли ће поново бити рата. Истиче, да се ратови, попут оних пре 27 година на Балкану неће поновити. “ Ситуација данас битно је другачија него шо је била тада. Али, већ смо пуно пута у историји имали прилику да видимо како појединац може заметнутити пожар који ће бити тешко обуздати. Некада давно у Сарајеву је Гаврило Принцип покренуо светски рат када је убио надвојводу Франца Фердинанда. Полако али сигурно данас регион постаје запаљив, а овог пута искра би могла да плане у Скопљу“, упозорио је Билт. Он наводи и да су се лидери Европске уније изненада пробудили с новим реалностима на Балкану. На самиту одржаном почетком овог месеца они су, наводи даље, истакли потребу појачаног ангажмана Уније на Балкану, али и потиснути Русију из тог региона. Билдт додаје и да је од пропасти Отоманског царства, Балкан извор нестабилности. Мешовит у верском, националном, културолошком… смислу, концепт стварања националних држава довео је до сталних нестабилности у којима ратови и тешки злочини, нису реткост. “ Настанак седам нових, често међусобно антагонизованих држава, јасно је ставио до знања да ће стабилност региона зависити од новог оквира. Овог пута он се зове ЕУ. Захваљујући властитим искуствима на смиривању и јешавању дугогодишњих националних сукоба у другим деловима Европе, Унија је добила задата да повеже Балкан и сузбије национална сукобљавања“, навео је. Подсећа да је самиту у Солуну 2003. дато је обећање о приступању свих балканских држава ЕУ. Како је било важно да се такво обећање да, тако је сада тешко да се оно одржи. Чим су се балкански проблеми умирили, лидери Уније претпоставили су да осигурали мир. Њихово рутинско приступање Балкану у суштини је довело само до очувања статус qуоа. Након што је Жан Клод Јункер 2014. године изабран за председника Европске комисије, дао је и изјаву да за време његовог мандата неће бити нових проширења. “ ‘Status quo’ је потврђен! Његова изјава је технички била сасвим исправна. Али је политички била катастрофална! Како је светло које је мотивисало и доносило реформе, угашено, национализам је, како се и очекивало, почео да расте. ЕУ је, умеђувремену, постала фиксирана својим проблемима, попут финансијске и дужничке кризе држава чланица Уније“, пише даље Билт. Наводећи своја искуства кроз функције које је имао у вези с балканским државама, аутор истиче да је „једини пут напред у томе да Европа покаже своју моћ“. www.novosti.rs/
