Искендеров: Власти Црне Горе под утицајем „руске претње“
„Руски“ траг у догађајима у ЦГ индикативно се појавио на британском тлу. Управо су медији у Великој Британији први – при том се позивајући на националне владине изворе – саопштавали о томе да су у наводном покушају државног преврата у Црној Гори, учествовале и руске специјалне службе, скреће пажњу др Петар Искендеров, старији научни сарадник Института за славистику Руске академије наука у чланку објављеном на сајту „Фонда стратешке културе“. Иако, додаје он, чак је и британска аргументација очигледно климава, јер један је од саговорника издања The Telegraph утврдио да је у покушају пуча који се требао одиграти на дан парламентарних избора, било могућно оптужити неконтролисане руске агенте и националисте. И ту је одмах додао да је њему „тешко замислити да је све то добило одобрење с врха“.
„Јасно је да слична аргументација претпостављања нипошто не сме бити примењена у случају када се ради о оптужбама на адресу једне државе, у вези са мешањем у унутрашње ствари друге. Упркос свему, то не смета британском издању да категорички утврди како су западне обавештајне службе наводно скупиле доказе о умешаности Русије у покушај државног удара у Црној Гори“, пише Петар Искендеров.
Железњак: Треба зауставити безакоње и насиље које се чини у Црној Гори
Не може да не скрене на себе пажњу максимална „геополитизација“ питања на високом нивоу НАТО, наставља експерт. Према британским изворима, „учешће“ Русије у унутар-политичким догађајима у Црној Гори сматрали су неопходним размотрити и лично министар иностраних послова Велике Британије Борис Џонсон и државни секретар САД Рекс Тилерсон, непосредно током свог првог сусрета.
Јасно је да слично преувеличавање пажње за унутрашње црногорске прилике, објективно не може а да не резултира појавом далекосежних сценарија, закључује др Петар Искендеров.
„Према расположивим информацијама, садашњи замајац антируске хистерије црногорских власти је тесно повезан са процесима који се одигравају у руководству НАТО и повезани су са могућим преформатирањем транс-атлантских односа при новој америчкој администрацији. Иницијатива председника САД Доналда Трампа да натера Европљане да више плате за евро-атлантску солидарност, постала је главна тема дискусије у оквирима заседања министара одбране чланица НАТО пакта, која је одржана 15-16. фебруара у Бриселу, уз учешће новог шефа Пентагона Џејмса Метиса. У овом тренутку само пет држава-чланица од 28 – САД, Велика Британија, Пољска, Грчка и Естонија – задовољавају норме које су још 2006. године усаглашене као норма војних расхода 2% износа унутрашњег бруто-националног дохотка. 'Расходи неких европских земаља за одбрану су мањи од буџета полицијске управе Њујорка' – било је принуђено да призна то исто британско издање The Telegraph.
Прича о покушају „државног удара“ у Црној Гори и нови „руски траг“
Јасно је да пријем Црне Горе у редове Северно-атлантске алијансе уопште неће ојачати НАТО у финансијском погледу. А из тога следи да црногорску кандидатуру треба правдати политичким разлозима – у првом реду злослутном 'руском претњом'.
Управо због тога власт у Црној Гори, уз подршку одређених структура у Лондону и Бриселу, жури данас да одигра на 'руску карту' – користећи у том смислу и антируску хистерију која је захватила многе на Западу. Само је питање да ли сама црногорска кандидатура због тога 'поскупљује'“, пише на крају свог чланка др Петар Искендеров, старији научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.