Београд – Највеће откриће Државне комисије за тајне гробнице јесу књиге стрељаних. То, за «Новости», открива историчар Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле године и чију је скенирану документацију Министарство правде уступило Институту за савремену историју. Књиге стрељаних постојале су за сваки округ, укоричене су, и у њима су вођене прецизне евиденције о онима који су стрељани без судске пресуде, само по налогу Озне. Из њих се види да су стрељања била организован и масован, нимало случајан посао, и слична документација не постоји нигде у Европи. „Ликвидације на десетине хиљада људи после рата нису рађене «на реч» или из анархичне освете, како то често покушава да се прикаже, већ по детаљном плану који је подразумевао квоте и стриктну методологију с прецизном евиденцијом“, каже Цветковић. „Ово доказују књиге стрељаних по окрузима и спискови за свако село у Србији, које су радили органи Озне.“ На основу њих, урађен је детаљан попис жртава. Пописано је око 35.000 људи убијених без суђења, још 2.000-3.000 убијено их је по судским пресудама, што документују уписници војних судова, и око 24.000 људи ликвидирано је или је умрло у логорима. Махом је реч о фолксдојчерима по Војводини, што се види из књига логораша. У бази Државне комисије укупно се налази 59.912 имена. Како се види из књиге стрељаних за подручје Ниша, Лесковца, Пирота…, подаци о жртвама уписани су по колонама: име и презиме, занимање, одакле је жртва, којој организацији и установи припада, када је и где ухапшена, када је и где кажњена и ко је донео одлуку о казни. У последњој рубрици свуда стоји Озна. Међу стрељанима има земљорадника, учитеља, адвоката, свештеника… У рубрици којој су организацији припадали наводи се: ДМ (покрет Драже Михаиловића), СДС (Српска државна стража), добровољац Љотић (покрет «Збор»), четник, полиција, пољска стража, градска стража, али и уопштене оптужбе — «везе с Немцима», «комесар села», «радила у немачкој болници», «народни непријатељ»… Велики део тих документа сачуван је у архиви БИА и предат Архиву Србије, а овакве детаљне евиденције нису пронађене у Словенији и Хрватској. Може се рећи да је то јединствен сачуван документ у целој комунистичкој Источној Европи. Од свих комунистичких земаља, у некадашњој Југославији, односно Србији, после рата је ликвидирано највише људи — објашњава Цветковић. Ликвидација је било, каже, и у Мађарској, Пољској, Бугарској, Румунији, али ни издалека толико, нити су вођене такве евиденције. У Румунији се број убијених мери стотинама, у Мађарској и Пољској хиљадама, у Бугарској је реч о десетак хиљада људи, а само у Србији бројка премашује 35.000! Зашто је Озна водила овако прецизну евиденцију? Цветковић мисли да нису веровали да ће документа било када бити обелодањена, као ни да ће КП пасти с власти. Речју, није било страха пред јавношћу и некаквом кривичном одговорношћу. С друге стране, у свим тоталитарним режимима тајна полиција има претензије да о свима зна све, «из безбедносних разлога», а нарочито ко потиче из породице у којој је неко стрељан. То је увек могао да буде згодан начин за компромитацију непослушних. Ипак, 20-30 одсто књига стрељаних уништено је после пада Александра Ранковића, када је «чишћена» Удбина документација. Данас оваквих књига нема комплетираних нпр. за Београд, Шабац, Крагујевац… Рехабилитовано 6.000 људи Књига и спискови, као и детаљна интернет-база доступна и на сајту Министарства правде, каже Цветковић, нарочито су важни за рад судова. Они се користе у процесима рехабилитације, чији је битан сегмент доказ да је неко ликвидиран без суђења. У Србији је до сада рехабилитовано око 6.000 људи. Књигу стрељаних за нишки, лесковачки, пиротски и врањски крај можете наћи ОВДЕ , а списак свих жртава и масовних гробница на сајту Министарства правде ОВДЕ. www.novosti.rs
