Судбина ЕУ је у рукама француских бирача

Борис Степанов Мада је до пролећа још далеко, ипак се већ сада у европским медијима све чешће постављају два главна питања: „Ко ће победити на изборима у Француској, у априлу ове године?“ и „Да ли је неизбежан крај европске маште?“ На њих треба да одговоре три главна кандидата – госпођа Марин ле Пен и господа Франсуа Фијон и Емануел Макрон. За сада нико неће да прогнозира победу било кога од та три кандидата. Прошлогодишње искуство са брегзитом и америчким изборима су за дужи период поништили веру у праведну социологију. Данас могу одједном да се заталасају стотине милиона евра и да се сви убеде да ће победити Мадам, или господа Фијон и Макрон. Али, може да се догоди да у априлу бирачи изађу на гласање и да свој глас ипак дају ономе у кога највише верују. Сви су мајстори када треба да се обећа нешто, али своја обећања мало њих може да испуни. Оланд се већ опекао врелим млеком и сада дува у воду. А баш је он погурао брз раст популарности „Националног фронта“ и Марин ле Пен. Она је невероватном брзином схватила каква је ситуација и одмах је почела својим земљацима да говори оно о чему Француска давно машта – о изласку из НАТО-а и Европске уније. Да подсетим да ће избор председника да се обави у два круга – 23. априла и 7.маја о.г. Марин ле Пен је спремна да се представи као заштитник не само свих Француза, већ и читавог француског пролетаријата, а то је велика снага. Радничка класа је у Америци успела да доведе Трампа на власт. Зашто да Марин ле Пен не искористи његово искуство и не одигра на исти начин против Фијона? Пи-ар машина је већ пуштена у рад. Од Фијона би да направе савременог Шарла де Гола или бар Жоржа Помпидуа. То су легендарне личности и Фијон може да се огреје на зрацима њихове славе. Тим пре што је он „деголиста већ 30 година“. Са таквим стажом је пут у Јелисејску палату потпуно отворен. Марин ле Пен, мада одавно тврди да јој узор није њен отац, ипак ће се саветовати са мудрим оснивачем „Националног фронта“. Он зна много финеса и начина за зналачко понашање у предизборној кампањи. Није случајно баш он, Жан-Мари ле Пен успео на председничким изборима 2002.године да победи социјалисте и да се нађе у другом кругу избора. Искусни Ширак је био захвалан „Националном фронту“ јер је та партија за дужи период избацила социјалисте са француског политичког Олимпа. За 15 година је протекло много воде. Ове године ће, тако кажу, зима брзо проћи, тим пре на југу Европе. И већ у току овог месеца ми ћемо видети прве епизоде интересантне политичке серије „Битка за Јелисејску палату“. Само још мало да причекамо!