На СРЈ је током 1999. бачено око 15 тона осиромашеног уранијума, а највише на југ Србије, укључујући Косово. Да ли постоји директна веза између те муниције и оболелих од рака, или је све случајност? цоммонс.wикимедиа.орг/ ПАНОНИАН Територије које су највише погођене осиромашеним уранијумом на Косову и Метохији Осиромашени уранијум већ годинама узима данак у Србији, тврди део стручњака, а томе у прилог иде и то што се све више људи бори с раком, повећава се број новооболелих, али и умрлих. Доктор Слободан Чикарић, професор Медицинског факултета и радиолог у пензији, тврди да, према вишегодишњим истраживањима, апсолутно постоји веза између повећаног броја малигних обољења у Србији и осиромашеног уранијума који је НАТО бацио на нашу територију. – Долази „Милосрдни анђео“ и посипа 15 тона осиромашеног уранијума који се у току ратних дејстава претвара у уранијум оксиде, микронских димензија. Ваздушне струје односе прашину у више слојеве атмосфере, након чега ветрови разносе ту прашину по Србији и Балкану. Бугари и Грци су мерили зрачења током ратних дејстава (март, април, мај 1999. године) и утврдили да је повишено зрачење за 20-30 одсто. Према томе, они који тврде да се та прашина није ширила с територије Косова и Метохије, били су у заблуди, и зашто то тврде не знам – каже Чикарић који је и председник Друштва Србије за борбу против рака. Чиме нас је НАТО „засуо“ 1999? Он наводи да је и сам имао искуство да се радиоактивна прашина ширила на велика растојања када се догодила катастрофа у Чернобиљу 1986. године – мерио је зрачење на тениским теренима „Партизана“ у Београду. – Реч је о радиоактивном јоду 131 чије је време полураспада осам дана. Зрачење је било повишено и тада је било забрањено играти тенис на тим теренима три месеца. Чернобиљ је удаљен од терена Партизана у Београду 1.020 километара и то је доказ да је прашина микронских димензија с Косова могла да стигне до Београда, Софије, Атине, Суботице у току послератних дејстава и то неколико месеци, можда и целе 1999. године је лутала по Балкану – тврди Чикарић. Радиоактивна прашина се спушта на земљу и људи је удишу, а онда долази у површинске воде, а касније уранијум узимају и биљке и животиње: – У ПКБ-у је било око 7.000 крава музара, 10.000 јунади, 10.000 свиња, оваца… кокошке које носе неколико милиона јаја годишње… тако су млечни производи, месо, месне прерађевине ушле у трговински ланац Београда. Београђани су с једне стране удисали, а с друге уносили радиоактивни отпадни материјал дигестивним путем. Дозвољена количина уранијума 238 у једном литру воде је 0,4 бекерела. Ако је у облаку био један килограм прашине уранијума 238 то је 12,4 милиона бекерела који пада по Београду – објашњава радиолог који НАТО уранијум и пораст броја оболелих од рака у Србији доводи у директну везу. www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/630188/Da-li-nas-ubija-uranijum-iz-NATO-bombi
