Ракетни систем против-ваздушне одбране (ПВО) типа Бук, чији је набавку из Белорусије најавио министар одбране Зоран Ђорђевић, представља један од најмодернијих ракетних система средњег домета и налази се у наоружању готово 15 земаља широм света. Намењен је уништавању авиона и хеликоптера на малим и средњим висинама али има могућност успешног дејства и по крстарећим ракетама, вођеним бомбама и беспилотним летелицама. Концепцијски је настао средином 70-их година прошлог века, као радикална модернизација ракетног система Куб, који се и даље налази у наоружању Војске Србије, да би прве верзије Бук-а у наоружање Својетског савеза почеле да улазе почетком 80-их година. Првобитно је замишљен да буде коришћен за ПВО заштиту механизованих јединица Копнене војске СССР, али је својим добрим карактеристикама превазишао тактичко-техничке захтеве па је коришћен и за ПВО заштиту територије. Предност Бук-а у односу на раније системе за ПВО територије је што је веома мобилан, односно што су и осматрачки и нишански радар, лансирно оруђе, станица за вођење и остали уређаји постављени на гусенична возила, што знатно олакшава маневар у борби и тако отежава дејство противника по распореду батерије. Осим тога, сензори су знатно отпорнији на електронско ометање у односу на системе Куб или Нева, који су у наоружању ВС, а Бук има и већи домет (косу даљину до циља) и може да дејствује по више циљева истовремено. Министар одбране Зоран Ђорђевић најавио је јуче, по повратку из Белорусије, да ће ВС набавити два дивизиона (батаљона) ракетног система Бук М1, уз могућност да се онда тај систем модернизује на модел БМ. Модел Бук М1, чију је набавку најавио Ђорђевић, представља најчешћи модел у наоружању широм света. После њега развијен је и модел М2, али је он још у ограниченој употреби у Русији, док је Белорусија развила свој систем модернизације БМ, који знатно унапређује могућности основног модела. Према доступним подацима, ракетни систем Бук М1 има домет од 35 километра по (косој) даљини и 22 километра по висини. На сваком самоходном лансирном оруђу има по четири ракете које лете брзином три пута већом од звука, а батерија Бук-а мозе да дејствује по шест циљева истовремено са 12 ракета. Вероватноћа поготка са две ракете на циљ који манверише је процењена на више од 90 одсто. Ракетни систем Бук коришен је у неколико сукоба у последњој деценији а највећу пажњу привукао је у сукобима у Грузији и у Украјини. Према претпоставкама аналитичара, грузијски Бук са, како се верује, украјинском посадом, одговоран је за обарање три руска јуришника Сухој 25 и једног тактичког бомбардера Тупољев 22М у краткотрајном рату 2008. године. Највећу пажњу привукле су тврдње да је Бук, за који још није дефинитивно утврђено да ли је припадао Украјини, проруским побуњеницима у Доњецку или чак и самој Русији, оборио путнички авион Боинг 777 из Малезије у којем је изнад источне Украјине погинуло готово 300 људи. Тај систем тренутно се користи у 13 земаља. Осим у Русији и Белорусији, у активној је употреби у Украјини, Алжиру, Азербејџану, Египту, Грузији, Индији, Ирану, Северној Кореји, Кини, Сирији и Венецуели, док је Финска своје Бук-ове ставила у резерву. Новости
