Белорус Солоњевич још 1949. указао због чега Украјинци и Монтенегрини беже од својих матица

Иван СОЛОЊЕВИЧ, Буенос Ајрес, 1949. године         СЕЦЕСИОНИСТИЧКЕ приче о томе да Москва експлоатише Украјину су, наравно, потпуна бесмислица.         Московска власт је прекинула бесконачни рат између хетмана (атамана), а сверуским напорима побеђени су и Татари, и Пољска, и Турска – који су вековима држали Украјину у стању пустиње или згаришта.         Сверуским напорима изграђене су железничке пруге, Кривој Рог и Донбас, луке и универзитети.         Сверуским напорима разбијени су и Наполеон и Хитлер. Мени се чини да је све то потпуно очигледно.         У сваком случају, то је потпуно очигледно сваком просечном великоруском, малоруском или белоруском сељаку или обућару. Али, доказивати све то професионалним сецесионистима – нема никаквог смисла.         Они ништа од тога неће да слушају не зато што је све то неистина, већ зато што им није у интересу.         Ја сам стопроцентни Белорус. Такорећи „издајник домовине“, по сецесионистичкој дефиницији.         Сви белоруски сецесионисти које знам су мало ћакнути.         Сав тај сецесионизам није ни убеђење, ни љубав према завичају – већ један нарочит комплекс ниже вредности: реч је о амбицијама лава, а снази миша.         Неки Јанко Купала, такорећи белоруски Пушкин, у оквиру велике културе не би био познат никоме.         Тарас Шевченко – који је мало већи калибар од Јанка Купале, и сам је, вероватно, схватао да никад неће достићи Гогоља.         Боље је бити први у селу него други у Риму. Или трећи у селу, него десети у Риму.         Прва и главна одлика сваког сецесионизма/суверенизма јесте њихова очигледна недаровитост.         Да је Гогољ писао на украјинском, он се никад не би издигао изнад нивоа, на пример, Виниченка.         Да је Бернард Шо писао на свом ирском дијалекту – нико на свету не би знао ко је.         Да је Лојд Џорџ говорио само на свом келтском дијалекту – вероватно би остао пискарало од општинског значаја.         Великом броду је потребна велика пловидба, а за велику пловидбу потребна су одговарајућа пространства.         Свака даровитост ће тежити пространствима, а не скучености.         Свака недаровитост ће тежити да се огради од других. И да са мржњом посматра велика пространства. fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/belorus-solonjevic-jos-1949-ukazao-zbog-cega-ukrajinci-i-montenegrini-beze-od-svojih