Русија „испала из прве лиге“ земаља са највећим трошковима за одбрану
Русија се „повукла“ из групе од пет водећих земаља света по трошковима који се издвајају за наоружање. Такав закључак произлилази из извештаја британске аналитичке компаније Jane’s Defence Budget за 2016. годину. У врху ранг-листе су САД, Кина и Велика Британија. На четврто место је избила Индија, претекавши Саудијску Арабију и Русију. Тако се Русија спустила испод 5. места први пут од 1990-их, саопштава лист Financial Times.
Када је пала цена нафте и када су ступиле на снагу западне санкције, Русија је почела постепено да смањује буџет за националну одбрану. Према речима Алексеја Арбатова, директора Центра за међународну безбедност Института светске економије и међународних односа, планирано је да 2016. године држава потроши за одбрану око 3,2 билиона рубаља (52 милијарде долара), а 2017. године 2,8 билиона рубаља (46 милијарди долара). „То је везано искључиво за дефицит буџета и економску кризу. Нема никаквих других разлога“, сматра Арбатов.
Калашњиков – и пуца, и лети, и плови
У Русији, према разним изворима, трошкови за одбрану износе око 5% бруто домаћег производа (БДП). По том показатељу она је испред САД које троше око 3,1% БДП, Кине и већине европских земаља (2% БДП и мање од тога). Ако се гледа проценат трошкова у односу на сопствену економију, онда више од Русије за војску троше само Саудијска Арабија (око 13%) и Израел (око 5,5%).
У структури буџета Русије трошкови за одбрану су редуковани мање од других трошкова. У већој мери је редукована социјална сфера руске економије, што говори о приоритетима руководства земље, истиче Арбатов. На пример, руска влада је одлучила да редукује финансирање „Иновационог развоја и модернизације економије“ (250 милијарди рубаља мање), као и социјалне програме „Нови квалитет живота“ (90,9 милијарди рубаља мање) и „Развој саобраћајног система“ (83,5 милијарди рубаља мање), саопштила је „Новая газета“ у октобру 2016. године.
Русија ће редуковати војне трошкове тако што ће повећавати рок за реализацију појединих пројеката, а не њиховим потпуним укидањем, истиче Арбатов. По његовим речима, део трошкова ће бити прерасподељен у оквиру новог Државног програма наоружавања до 2025. године који ће доћи на ред после истог таквог програма до 2020. године. Поред тога, могућа је и „одређена штедња у извођењу војних вежби великих размера“ у којима је раније учествовало до 150.000 војника, каже експерт.
Министарство одбране Русије „наоружава“ се јогом