Последњи међу косовским законима: о праву својине у РМК Трепча дигао је нешто више прашине и емотивног набоја међу Србима. Реаговала је наша Влада и „поништила“ овај акт тзв. Косова. Свакако да је из угла нашег устава такав закон ништав, али просто је животни проблем у томе што се Устав Србије на Косову и Метохији не примењује. На ову суспензију Устава наша су Влада и Народна скупштина суштински пристале још ономад 2013., прихватањем Првог бриселског споразума. Изразима тог споразума речено, а на шта је потпис ставио председник Владе Србије, закон о Трепчи су донеле „централне власти у Приштини“ (Скупштина тзв. Косова) унутар „косовског правног оквира“ (уставноправни систем тзв. Косова) и треба да га спроведу и заштите „косовске структуре“ – „косовска полиција“ и „интегрисане правосудне власти“. Конкретно, пре три и по године у Бриселу председници влада Србије и тзв. Косова обавезали су се на „постизање споразума о телекомуникацијама и енергетици до јуна 2013“ (чл. 13). Како је рок одавно прошао без да је коначни споразум на видику – јавност не зна чијом „заслугом“ – „Приштина“ је почела са доношењем једностраних аката, држећи се свог устава, али и Бриселског споразума. С обзиром на то да је Србија повукла своје органе власти и са северног Косова, „косовске структуре“ су у могућности да своје законе спроведу. И путем силе, уколико тако одлуче. Отуда је овај Владин акт поништења без правног дејства (владе иначе не могу да поништавају законе) све док на територији Космета поново не буде важио наш устав. Можда звучи утопијски али томе држава мора тежити – сада, за 10, за 50 година. А тада ће сваки неуставан закон поништити не влада него уставни суд. Уколико наша власт има макар као далеки циљ повратак српског Устава на Космет, онда се мора рећи да „бриселско споразумевање“ води у безизлаз. Тежња ка Европској унији која је већински признала и подржава тзв. Косово у „споразумевању“ на штету Србије води у ћорсокак. До краја ћемо морати да дамо све, Трепча је тек део. Ако је, пак, Влада одустала од Космета, морала би то свом народу и да обзнани. С обзиром на то да су прошли прописани и разумни рокови за спровођење онога што је уређено Бриселским споразумом: заједница српских општина, енергетски споразум и др, Србија има основ да откаже овај уговор. То ће, додуше, угрозити „евроатланске интеграције“ и оставити тзв. Косову могућност да и даље доноси какве хоће законе. Али, важно је да ћемо изаћи из потчињеног положаја у коме се, корак по корак, саглашавамо са наметаним и прихватамо оно што је супротно нашем уставу и интересу. Могу да нам отимају, засад, али не сме бити пристанка Србије. Наше саглашавање „споразумевањем“ и„договарањем“ значило би ништа друго до легализовање неправа које чини „Приштина“. А Срби на Космету? Они ће свакако морати и ово да издрже, прегурали су и веће царевине. http://www.nspm.rs/komentar-dana/srbija-ima-osnov-da-otkaze-briselski-sporazum-u-protivnom-cemo-izgubiti-sve.html
