Онај коме припадне комбинат „Трепча“ на КиМ биће богатији за око 100 милијарди евра имовине и рудног богатства, чиме потенцијално постаје и „господар“ у области енергетике у овом делу Европе. Зато се и Београд и Приштина грчевито боре да сачувају ову „златну коку“, која значи и сигурну зараду и посао за око 3.000 људи, и то само када је у питању део басена (северни) којим управља српска страна. риштина годинама уназад покушава да читаву „Трепчу“, односно њен и северни и јужни део, стави под своје законе и прописе, упише се као власник, чиме би сва имовина, рудници и експлоатације постале власништво Косова. Управо то се десило у петак увече. Косовски парламент усвојио је у другом читању закон о Трепчи, јављају приштински медији. Косовски премијер Иса Мустафа је потврдио наводе српских представника да ће „Трепча Север“ бити – угашена. Колико би изгубила Србија? Ако би се план Приштине остварио, Србија би изгубила најмање 85 милијарди евра, колико вреде резерве угља лигнита, али и 50 милиона тона цинка и олова, чија је вредност око осам милијарди евра. То би значило да би у руке приштинске стране „пали“ и два рудника (Црнац и Бело брдо), површински коп „Копориш“ и флотација „Лепосавић“. У том случају, Косово би преузело и Металургију олова Звечан, односно топионицу и рафинерију олова, прерада аку-отпада, пратеће организационе јединице, транспорт роба, администрацију… Србија би на тај начин изгубила и земљиште у Звечану које припада „Трепчи“ на коме се налазе бројне куће и зграде у којима људи иначе живе. – Због огромних рудних резерви на КиМ, борба је жестока. Онај ко буде контролисао експлоатацију сировина и убирао профит биће задужен за енергетску безбедност овог дела Европе. Без косовских резерви Србија би за неку деценију могла енергетски да уђе у озбиљан проблем и почне да увози сировине – каже извор „Блица“ из Владе Србије. Како каже, скоро 60 одсто рудног богатства Србије се налази на КиМ, и зато је ужасно важно шта ће бити са „Трепчом“. – Ако падне у руке косовских власти, можемо бити у озбиљном проблему – каже извор. Две производње, два директора, две администрације Осим што јој је вредност енормна, „Трепча“ је специфична и по другим стварима. Практично, ради се о једном басену подељеном на два одвојена система: српски север и албански југ, који има две производње, две администрације, два руководства и који послују по различитим прописима, српским и албанским. Занимљиво је и то да се рудници „Црнац“ и „Бело брдо“ налазе са обе стране административне линије, и да подземне границе још не постоје. Зато се у окно „Црнац“ улази из централне Србије и излази на Косово, док је за „Бело брдо“ улазак на Косову, а копање руде у Србији. УНМИК завршио посао Албанцима Од августа 2000. право управљања над „Трепчом“ на КиМ преузео је УНМИК (по резолуцији 1244 СБ УН), после чега је формирао и регистровао нову фирму „Трепча ундер УНМИК Админситратион“. УНМИК је две године касније предузеће пренео на своју агенцију КТА (Косовску агенцију поверења), а затим се Косовска агенција за приватизацију (ПАК), која је формирана 2008. после самопроглашења независности Косова (уз дозволу Скупштине Косова) самопрогласила надлежном. Годину дана касније ова агенција је код косовског АПР-а пререгистровала постојећу компанију, са адресом јужног дела „Трепче“ као седишта фирме. Чиме управља Србија * Рудници „Црнац“ и „Бело брдо“ * Површински коп „Копориш“ * Флотација Лепосавић * Металургија олова Звечан (топионица и рафинерија олова) * Прерада аку-отпада, пратеће организационе јединице, транспорт роба, администрација Чиме управља Косово * Рудници „Стари трг“, „Ајвалија“, „Кишница“ и „Ново Брдо“ * Флотације „Први тунел“ и „Кишница“ * Металургија цинка, хемијска индустрија и фабрика http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/604165/Bitka-koju-ne-smemo-da-izgubimo-Trepca-vredi-desetine-milijardi-evra
