Кикинда – Свима нам је још увек свеже сећање на чувени Вучићев спектакл за измучени народ. Пријем код премијера који се данима заказивао, окупио је испред Владе Србије на стотине грађана и много проблема. Цео тај циркус за циљ је имао да од премијера начини супермена који, и поред великих светских проблема у које се непозван меша, налази време и те обичне људе и њихове „мале проблеме“. Да су изиграни и искоришћени, многи су схватили још у току разговора.А неки мало касније. Једна од њих је Сунчица Алексић. Вероватно најпознатија жртва дисктриминације овог настраног система. Због жеље да постане мајка, Сунчица је пре две године добила отказ у фирми „Тоза Марковић“ у Кикинди. Разлог отпуштања био је трудноћа. Био је то случај који је узбуркао Србију али не и заштитнике грађана, људских права и трудница, а понајмање власт која је пресудила у корист послодавца и тако лишила још нерођено дете основних средстава за живот. Са жељом да исправи неправду, јер је поред отказа била суочена и са приватним извршитељима који су дошли да јој плене имовину како би наплатили судске трошкове, Сунчица је била једна од оних неколико стотина грађана, где је у својству мајке покуцала на врата премијера коме је једна од основа кампање била борба против беле куге. Испричавши своје муке, и додавши да јој је и супруг без сталног запослења у фирми ЈП Кикинда, а да имају двоје деце, два кредита, од којих је један узет како би се платили трошкови суђења, премијер ју је прекинуо у излагању и казао да сматра да су проблеми решени. Наводно супруг ће јој бити примљен за стално, а њено је само да храбро настави и истера правду, уз његову подршку. На жалост, премијер није ништа учинио како би помогао Сунчици, али се од тог сусрета стање на послу њеног супруга погоршава. Не само да није примљен за стално, него се његов уговор који је прво потписивао на шест месеци, затим на три, свео на месец дана, да би му најзад у прошли петак уручили отказ. „Премијер јој је у очи обећао да ћу добити стално запослење, пошто око суда иако је очигледна нерегуларност не сме да се меша, па је питање у ствари колико вреди ПРЕМИЈЕРОВА РЕЧ, и ако он не може да контролише ове задње у ланцу командовања, да тако кажем, па како ће онда да води државу?“, пита се Саша Алексић, Сунчицин супруг. Он наводи да је кабинета премијера заиста позвана канцеларија градоначелника у Кикинди, али да од тога није било никакве вајде. „Иначе из кабинета премијера су звали кабинет нашег градоначелника и ми смо из кабинета у Кикинди добили гаранције да ће то бити све уреду међутим тај нови директор из Београда Данило Фурунџић одбија послушност свог премијера као и градоначелника тврдећи како је он јачи од њих и даје ми отказ.“ У фирми ЈП Кикинда, односно некадашњем 6. октобру Саша је радио 5 година и имао уговор о сталном запослењу, међутим од када је старо предузеће под ликвидацијом прошло кроз систем реструктуирања и спојено са још 5 друштвених предузећа, већина радника која је одлучила да остане има сличан проблем као и Саша. „Они који су одлучили да узму отпремнине и оду, преварени су јер и сада се туже са државом, а ни ми који смо одлучили да останемо нисмо боље прошли. Сем што су почели да нам скраћују уговоре, почели су и да нас отпуштају и мењају страначки подобним радницима.“ Педесет радника Јавног комуналног предузећа „6. октобар“ у Кикинди који неће прећи у нову општинску фирму и постали су технолошки вишак, на ружан начин послати су на годишњи одмор. Њима је обезбеђење приватне фирме забранило улазак у просторије предузећа на Иђошком путу, па им је испред управне зграде понуђено да потпишу решења о одмору, што су они одбили. На крају можемо са да закључимо да је боље не тражити помоћ премијера, нити било ког политиканта, јер не само што ће помоћ изостати, него ће ова властодржачка садистичка банда дати све од себе да вам се проблем још више отежа. Весна Веизовић http://www.kmnovine.com/2016/10/st6.html#ixzz4MLJEmk9N
