Око 36.000 оштећених грађана обратило се судовима у Србији због накнаде штете, јер им је Национална служба за запошљавање исплаћивала мање накнаде. До сада је правда задовољена за око 9.000 људи. Према тврдњама адвоката, просечан износ за који су незапослени закинути је око 6.000 динара, што значи да је до сада НСЗ „искеширала“ око 54 милиона динара, не рачунајући судске трошкове, плаћање адвоката, извршитеља и вештака. Према слову закона, сви грађани којима је престао радни однос, а притом су радили најмање годину дана, имају право на новчану накнаду коју им једном месечно исплаћује НСЗ. Нјен износ не може бити нижи од 80 одсто од минималца, јер се обрачунавала на основу просечних часова рада, а не на основу стварног – промењивог фонда часова рада у сваком месецу. У НСЗ тврде да раније нису кршили закон, а да се садашњи, нови начин обрачуна примењује по налогу Државне ревизорске институције, што је за њих обавезујуће. „Корисници никада нису имали примедбе на наш рад и на исплату надокнада, што се најбоље види по томе што до њихове одлуке нисмо имали ниједну тужбу. Постојање штете, њен износ и одговорност се испитује у сваком конкретном случају. Сви они који су нас до сада тужили успели су у својим захтевима“, кажу у НСЗ. Судови су, како објашњавају у овој институцији, у великом броју случајева усвајали тужбене захтеве, а само у једном мањем броју их одбијали. Због тога је 31. марта ове године Национална служба за запошљавање „изјавила ревизију Касационом суду“ како би се омогућило једнако поступање у свим предметима. „Потраживања тужилаца по основу мање исплаћене новчане накнаде нису велика и у већини случајева укупно износе од 1.000 до 5.000 динара. Већи део суме коју на крају по пресудама морамо да исплатимо иде адвокатима, вештацима и јавним извршитељима. Они, поступцима против нас, зарађују и по 10 пута веће износе од оних које добијају корисници новчане накнаде“, кажу у НСЗ. У београдској адвокатској канцеларији „Перовић“ објашњавају да се спорови воде пред управним судовима и проблем је био да ли ће се поступци водити као кривични или парнични. „Досадашња судска пракса потврђује да је корисницима новчане накнаде исплаћивана мања накнада од оне која је требало и то од 1.700 до 2.900 динара за сваки месец. То значи, да је просек дуговања по кориснику 2.000 динара месечно. Сви грађани који су били корисници ове накнаде имају право да путем суда захтевају исплату штете која треба бити увећана за законске затезне камате“, кажу у овој канцеларији за „Новости“. Период од три месеца је минималан на који корисник има право на накнаду од Националне службе за запошљавање, објашњавају адвокати. С обзиром на то да је просечно сваког месеца кориснику исплаћивано мање по 2.000 динара, то је свако од њих у просеку оштећен за најмање 6.000 динара. извор:http://www.021.rs/story/Info/Srbija/145460/Masovne-tuzbe-protiv-Biroa-za-zaposljavanje-zbog-zakidanja-na-naknadama.html
