Борис Степанов Миграциона политика Ангеле Меркел је код већине Европљана изазвала незадовољство. Политика Европске уније и њених бриселских чиновника је из више разлога почела да нервира бираче. Прво, река миграната, a друго – економски проблеми. На истоку ЕУ се буне зато што им је индустрија у јадном стању, у њу се морају уложити билиони евра, али немају одакле да се узму. Западну Европу узнемирује и стални раст пореза, и то из истог разлога – потребно је да се нахране земље Источне Европе. Мада се Немачка одавно ујединила и сви Немци живе под истим кровом, западни Немци и дан-данас плаћају пристојне порезе од својих скромних плата како би се у бившој Источној Немачкој одржао стандард. Коме би се свидело да му сваког месеца одузимају сто-двеста евра како би „сиромашни рођаци“ са Истока могли да живе бар мало боље. Западни Немци говоре да је Хелмут Кол преварио не само Горбачова када му није исплатио обећане стотине милиона марака. Он није упозорио становништво да ће Источној Немачкој морати да се плаћа бар 50 година, а можда и више, како би се ови освестили. И то не само једна генерација. Преко незадовољних становника се игра не води само у Немачкој. Холандски евроскептици и конзервативци имају намеру да крену британским стопама и да у Холандији спроведу референдум за излазак Холандије из ЕУ. Па онда – да ли има шансе за успех Nexit-a? Богата и развијена земља хоће да се избори за самосталност и могућности да доноси одлуке без препоруке управе из Брисела. Холандски политички естаблишмент сматра да што брже буде спроведен референдум о разводу од ЕУ тиме ће се слободније осећати не само бизнисмени и банкари, већ и обични људи. Јер у том случају неће морати да се боје да ће њихова радна места заузети Пољаци, Румуни, Бугари, који су спремни да раде за минималну плату, чак и без медицинског осигурања. Капиталисти је исплативије да узме странца, него да домаћег радника или службеника плаћа по сату рада, и то ни мало занемарљивим износом, како је то одређено законом. Холандска Партија слободе по рејтинзима сада заузима прва места. 2017. ће у Холандији бити одржани парламентарни избори и лидер Партије слободе Герт Вилдерс има намеру да искористи Nexit као предизборну паролу. И са великом сигурношћу може да се каже да ће доста велики део бирача да га подржи. У САД га баш много не воле, уосталом, као ни иницијатора Brexita Бориса Џонсона. Џонсон је започео излазак Велике Британије из ЕУ, са успехом спровео референдум, померио премијера Дејвида Камерона и постао први човек МИП-а у Магловитом Албиону. Сада је Вашингтон принуђен не само да комуницира са господином Џонсоном, већ и да га прихвата на највишем државном нивоу. Како год било – он је министар иностраних послова Велике Британије, која је главни савезник Сједињених Држава. Холандски аналитичари не искључују да ће Американци укључити своју огромну манипулациону машинерију како би становништву Холандије доказали које су предности чланства у ЕУ, односно мане због изласка из ње. Али, јединствена Европа мада јесте отворила границе, при том је изгубила самосталност у одређивању свог спољнополитичког правца. Холанђанима се то баш не свиђа, они желе да као и пре сами решавају своје везе са светом, а не да извршавају наређења великих земаља које су одавно као своју водиљу прихватиле Вашингтон. слика http://newsline.md/tag/washington-post-nazvala-sleduyushhix-kandidatov-na-vyxod-iz-es
