Борис Степанов Мађарска је, то је општепознато, у ЕУ ступила 2004.године. 12,5 година земља живи по „европским правилима понашања“ која Будимпешту не задовољавају баш увек. 2010.године Виктор Орбан се вратио на власт, поново као премијер. Тада је врло јасно ставио на знање да ће штитити националне интересе Мађара и да ће пружити отпор диктату Запада. Брисел је забранио масовно монтирање познатих аутобуса „Икарус“, направио им проблеме у пољопривреди, покушавао да доминира у финансијском сектору и тако даље. То је довело до пораста незапослености и сиромашења становништва. „Златна киша“ из ЕУ, а у њу су обични Мађари толико веровали, није падала. Све је било супротно: Немци, Французи, Холанђани су куповали у бесцење све што се могло, како би са мађарског тржишта уклонили мађарске конкуренте. Орбан се противио, али није увек успевао да постигне циљ. Одлучио је да се „окрене Истоку“ и активирао је сарадњу са Русијом и Кином. „Старији пријатељи“ из Брисела су негодовали. Први пут у много година они никако нису могли да притегну главног мађарског евроскептика. Орбан је постајао све популарнији не само у својој земљи, већ и у многим суседним државама. Прошле године, када су Европу напале стотине хиљада избеглица које су маштале да преко Мађарске стигну у Немачку, где им је госпођа Меркел обећала „немачки рај“, Виктор Орбан је први међу лидерима потпуно „закатанчио“ своју границу. Тада је и први пут Берлину наговестио да је замена националних вредности наднационалним – велика грешка, због које ће морати да плаћа не само једна генерација Европљана. Пре неколико недеља мађарски премијер је по бриселским функционерима посуо нови „хладни туш“. По његовој процени, Европа је изгубила глобалну улогу, те представља регионалног играча који није у стању да заштити своје границе и становништво. „Европска политичка елита је пала на испиту, она не може да постигне ниједан циљ“ – подвукао је Орбан. Он мисли да је сада „Европа ослабљена“ и да не може да се супротстави миграционом феномену који ће се још ширити. Свима је јасно да ће и даље значајно да се повећава становништво Азије и Африке. Подсетио је да ће у октобру у Мађарској да буде организован референдум у вези са покушајем Брисела да за земље ЕУ уведе квоте за прихватање избеглица, и позвао је Мађаре који живе изван граница Мађарске да тој мери кажу „одлучно не“. Може се са 100% сигурношћу рећи да ће већина бирача доћи на октобарски референдум и да ће гласати против нове „бриселске обавезе“. Будимпешта неће да учествује у програму расподеле избеглица. Уколико се уведу обавезне квоте за размештај Арапа, Авганистанаца, Пакистанаца и других избеглица из различитих региона који су обухваћени грађанским ратовима, Мађарска ће за тридесет – четрдесет година да се претвори у неразумљиву зону у којој ће се наћи представници других култура и људи који су потпуно туђи хришћанству, и који су далеко од идеалних. Најбоље међу њима ће, како се сад прича, узети да раде у Немачкој, а Мађаре ће натерати да живе са онима који богатој Европи баш нимало не требају. Такву могућност Будимпешта не искључује.
