Српска власт је 2001. купцима понудила огромне количине златних полуга, чији се траг тада губи. У Швајцарској чувано 17.000 килограма, а 5.000 килограма у Трезору НБЈ Србија је 2001. године распродала своје злато! У наследство нам је од бивше СФРЈ остало готово 17 тона злата, а у Трезору НБЈ смо имали још пет тона. Све полуге је нова демократка власт “утопила”. Судбина новца од тог злата ни дан-данас није позната, а НБС тврди да надлежне службе раде на разоткривању путева овог новца. У периоду од 2000. до 2012. у Србију је ушло 30,4 милијарде евра из иностранства, а од тога су девизне резерве увећане за 9,8 милијарди евра. Треба додати и аранжмане са Међународни монетарним фондом. Због тога се поставља питање зашто је распродато злато ако је земља имала толики прилив девиза. – У сукцесији је од 46,1 тоне злата СФРЈ, СРЈ припало око 16,8 тона, које је продато у периоду 2001-2002. – кажу, за “Новости”, У Народној банци Србије. – До момента деблокаде финансијских средстава СФРЈ на рачуну код Банке за међународно поравнање (БИС) у Базелу су се налазиле златне полуге бивше државе, којом је пре блокаде управљала Народна банка Југославије. Она је, независно од злата које се водило на рачуну у Швајцарској, у другој половини 2001. из наше земље, такође, изнела око пет тона злата ради његове дораде, које је након тога продала на међународном тржишту. Детаље ових трансакција НБС не може у овом тренутку да саопштава. Иако је Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, недавно рекла да се не зна где је нестало 46,1 тона златних полуга СФРЈ, познато је једно – подељене су и продате. Данас је у Базелу само једна тона. Велика је енигма, међутим, шта је учињено са новцем од злата. Међу бившим републикама раздељено је, сукцесијом, 2001. и 8,5 тона монетарног племенитог метала које се у тренутку распада налазило у Београду. Србији и Црној Гори припало је око 40 одсто. БУРНА ИСТОРИЈА ЗЛАТНЕ полуге из некадашњих трезора Народне банке Краљевине Југославије имале су изузетно бурну историју, баш као и наша држава. У трезорима пре Другог светског рата било је готово 85 тона злата. Добар део је продат током рата и у време Информбироа. Од 41,6 тона, колико је било у САД, узето нам је 15,6 тона за оружје, возила, авионе, храну… Године 1978. године купили смо од Борског рудника 10 тона злата. Тако се 47 тона златних резерви бивше нам заједничке државе затекло у Базелу у тренутку када је 1992. године Савет безбедности УН прогласио ембарго Србији и Црног Гори, до постизања решења о подели имовине бивше СФРЈ. – Према подацима за крај јула 2016. године, Народна банка Србије је располагала са око 18,5 тона злата, што укупно чини око 7,5 одсто девизних резерви – кажу у НБС. – Од тога се око једне тоне налази на рачуну НБС у иностранству, односно у Банци за међународна поравнања (БИС) у Базелу. То је стање од 2006. када је Црној Гори “исплаћен” припадајући део од 1,2 тоне по Споразуму о сукцесији. Остатак девизних резерви у злату чува се у трезорима НБС. Фотографисање овог блага, као ни изношење додатних детаља о локацији, из безбедносних разлога није могуће. Прве југословенске монетарне резерве у полугама потичу од злата које је Привилегована народна банка Краљевине Србије стекла оснивањем, 2. јула 1884, као приватно акционарско друштво. То благо унели смо у заједничку државу и тако га, великим делом – изгубили. Савезна Република Југославија је била приморана да пристане и на деобу монетарног злата. Власт је по хитном поступку пристала на развод, односно сукцесију, у америчком стилу: све што смо у брак унели заједничко је и тако га и делимо по растанку. Злато које је унела Привилегована народна банка Краљевине Србије у нову Народну банку Краљевине СХС по основу уплаћеног капитала и подлоге (21 тона злата), као и злато произведено у рудницима у Србији (око 53,5 тона), знатно је премашивало количину која је била блокирана код БИС-а у Базелу. Упркос томе, међутим, после октобарских промена, надлежни су тврдили да у Базелу “нема српског злата са српским жигом”. ЕВРОПСКЕ БАНКЕ У предвечерје званичног ступања на снагу Споразума о сукцесији бивше СФРЈ, некадашње југословенске републике постигле су споразум о расподели монетарног злата Народне банке Југославије у европским банкама. Вредност подељених 8,5 тона злата била је, како је саопштено, око 107 милиона долара. Злато је било чувано и у банци Креди свис у Цириху и у Француској централној банци у Паризу, а договорена је и расподела злата НБЈ, која је била у поседу Комисије за злато Француске, Велике Британије и САД. НЕКАДАШЊИ ГУВЕРНЕР ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ МЛАЂАН ДИНКИЋ: НЕ ЗНАМ О ЧЕМУ СЕ РАДИ СВИ подаци о кретању девизних резерви Народне банке који укључују и злато као саставни део су потпуно јавни и објављују се на месечном нивоу. Не постоје никакве тајне нити мистерије у вези са тим. У доба када сам био гувернер објављивали смо сваког месеца податке о кретању златних резерви као и све остале податке у вези са монетарном политиком. Ово за “Новости”, коментаришући наводе Централе банке о продаји златних полуга, каже некадашњи гувернер НБС Млађан Динкић, указујући да су за време његовог трогодишњег гувернерског мандата девизне резерве НБС увећане скоро десет пута. – Сви ти подаци лако се могу пронађи у билтенима НБС. А новинари су их и добијали на конференцијама за штампу. Сећам се да је када сам постао гувернер Србија имала свега око 360 милиона долара у девизним резервама. До краја мог мандата девизне резерве које укључују и злато повећане су десетоструко на 3,3 милијарде долара – каже Динкић. – А ову, последњу причу о злату из Базела не разумем и заиста не знам о чему се ради. извор: http://www.novosti.rs
