Савет Европе сакрио од јавности сопствени извештај о стању на Криму

Шта је прави разлог прећуткивања извештаја мисије? Прави шок за Европу био је основни закључак Штудманове мисије да индивидуално гоњење, независно од националности, није плод „колективне, репресивне политике против кримских Татара“ као етничке групе У Европи су напросто рачунали на потпуно другачије „свеже“ информације са Крима. Јер, јавно мњење на Западу плашили су малтене масовном емиграцијом кримских Татара, репресалијама против целог народа, киднаповањима, дискриминацијом Пише: Лариса УСОВА, доктор историје (РИСИ) НАКОН уједињења Крима са Русијом, на Западу је почео да се врти „замајац“ пропаганде кампање за заштиту људских права на полуострву с акцентом на положај кримских Татара. За диригентским пултом те кампање стајао је сам државни секретар САД Џон Кери, а оркестар су били: Европска комисија, Европски парламент, ОБЕС, ПССЕ и NATO, који су доносили многобројне резолуције с оптужбама на рачун Русије, нарочито онда када су један за другим пропадали покушаји радикалних татарских националиста из групе Џемиљова-Чубарова у Кијеву. Јавно мњење на Западу плашили су малтене масовном емиграцијом кримских Татара, репресалијама против целог народа, киднаповањима, дискриминацијом итд. Уз сву ту буку, износили су захтеве да се дозволи улазак на територију Крима западних организација за заштиту људских права и посматрачких група и укидање забране уласка на полуострво лидерима бившег татарског меџлиса. Резолуција Европског парламента од 3. фебруара 2016. године је чак садржала апел да се Русија „притисне“ у том смислу. Међутим, никакве забране посете странаца полуострву од стране руских власти никада није било. Пример су и потврда и посете Криму делегација француских парламентараца на челу с Т. Маријанијем, као и масовни долазак на летовање десетина хиљада Украјинаца. На позитивну реакцију Москве наишла је одлука генералног секретара Савета Европе Т. Јагланда да пошаље на Крим посматрачку мисију за људска права на челу с познатим швајцарским дипломатом Ж. Штудманом. Штавише, мисији, која је требало да изврши „свежу процену ситуације на лицу места“, пружена је свестрана помоћ од стране кримских власти. Међутим, то није протекло без интрига Кијева, где је шеф дипломатије Павел Климкин инсистирао да Штудманова мисија иде на Крим преко територије Украјине. Знајући принципијелни став Москве, швајцарски дипломата није покушавао да политизује мисију и храни амбиције украјинских власти. Представници Савета Европе посетили су МИП Русије, а после тога су одлетели на Крим. За 7 дана мисија је имала преко 50 сусрета, између осталог, посетила је у истражном затвору једног од најекстремнијих чланова бившег меџлиса А. Чијгоза. Све је то дало Штудману основа да забележи да је њихов рад протекао у условима „потпуне независности, укључујући ненајављене сусрете“. Утиске стечене приликом посете полуострву представници Савета Европе изнели су у званичном извештају, који је разматран на седници комитета министара Савета Европе, након чега је како у европским медијима, тако и у међународним организацијама фактички наступила „ера прећуткивања“. То је утолико чудније, јер извештај уопште нису одликовали неки нарочити комплименти на рачун кримских власти и генерално је одражавао став који преовлађује на Западу по питању такозваних људских права. Жерар Штудман Па, шта је то садржао извештај мисије што је довело до његовог фактичког прећуткивања? Прави шок за Европу био је основни закључак Штудманове мисије да индивидуално гоњење, независно од националности, није плод „колективне, репресивне политике против кримских Татара“ као етничке групе. Тако је на нивоу званичне посматрачке групе Савета Европе оповргнут главни постулат кампање за заштиту права кримских Татара инициране од стране САД, због наводне политике прогона и кршења права кримско-татарског становништва на територији Крима. Извештај мисије садржи констатацију да се део бившег меџлиса налази ван граница Крима, а део се налази на високим функцијама у органима руске власти, што „јасно указује на раскол међу кримско-татарским лидерима“. Тај закључак представника Савета Европе побија још један саставни део кључног става групе Џемиљова-Чубарова, да они изражавају став целокупне кримско-татарске заједнице и бившег меџлиса. Ништа мање сензационалне нису биле оцене ситуације у области образовања на националном језику, издавања уџбеника итд. У завршном документу је забележено да мисија „није приметила очигледна обележја погоршања ситуације у тој области“, што је најважнији „аргумент“ запада у антируској кампањи везаној за Крим. Избегавајући да у име мисије дâ директну оцену енергетске блокаде полуострва у зимском периоду, коју су инсценирали Запад, Украјина и радикални националисти, Штудман наводи мишљење својих саговорника на Криму, који су то окарактерисали као „колективно кажњавање“ самих кримских Татара, нагласивши да је енергетска блокада имала негативне последице у „болницама с новорођеном децом“. Разуме се, у Европи су рачунали на потпуно другачије „свеже“ информације са Крима. Зато је, суштински сакривши од европског јавног мњења утиске и оцене мисије Савета Европе, Европски парламент већ у мају наступио с новом порцијом празних оптужби на рачун Русије на већ излизану тему о наводном кршењу људских права на Криму. Шта је то, ако не потврда политичке пристрасности европских структура, њихове потпуне зависности од прекоокеанских диригената, лицемерја и имитације демократских процедура? Игнорисање закључака званичне мисије Савета Европе илуструје да су у Европи потпуно незаинтересовани за судбину кримских Татара и других народа на Криму, и да само желе да их искористе у својим геополитичким плановима. извор: http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/savet-evrope-sakrio-od-javnosti-sopstveni-izvestaj-o-stanju-na-krimu