Молитве за повратак расељених

„Новости“ у Манастиру Будисавци, јединој живој светињи у Општини Клина. Мати Матрона: Долазе нам о већим празницима и литургијама повратници из околних села У црквици посвећеној преображењу Господњем, монахиња Ефросинија чита молитве. У тишини здања и порте манастира Будисавци, једине живе светиње у општини Клина на Косову и Метохији, чује се само њен милозвучни глас. Тек понека новчаница постављена на икони у централном делу цркве указује на то да у светињу, ипак, долазе верници. – Долазе нам о већим празницима и литургијама повратници из околних села. Некада их је на службама двадесетак, некада тридесет, а некада тек неколико – прича мати Матрона, старешина манастира Будисавци. И док у манастирски конак пристиже са оближње њиве где је надгледала посејани кукуруз, мати Матрона објашњава да су недавно уз помоћ мештана покосили оближњу ливаду са детелином. – Да нам није њихове помоћи, саме ништа не бисмо могле – говори мати Мартона. – Овде смо нас три, уз мене једна искушеница и сестра Ефросинија, коју нам је владика послао из Грачанице. Осим имања од око пет хектара надомак самог манастира, уз помоћ повратника и монаха из манастира Дечани обрађујемо још око седам и по хектара ораница удаљенијих од светиње. У скромном манастирском конаку, до којег воде поприлично стрме степенице, мати Матрона се готово стидљиво захваљује на поклонима које су им посредством председника привременог органа општине Клина Божидара Шарковића проследили хумани људи. На питање да ли се боје и имају ли неких непријатности, тихо, али сигурно, одговара да је Бог с њима. НАМИРНИЦЕ Поред помоћи коју је недавно манастиру Будисавци послао фудбалски женски клуб из Грачанице, сада сам допремио помоћ у намирницама коју је монахињама послао човек родом одавде, а који сада живи у Шиду – каже Божидар Шарковић, председник Привременог органа општине Клина. – Опстајемо уз Божију помоћ, али жао нам је што нема више народа – говори ова монахиња, подсећајући на то да се српски народ из Клине и околних села раселио после киднаповања и убиства монаха из ове светиње оца Стефана, као и отмице Вујадина Вујовића, наставника српског језика. – Манастир се, срећом, одржао. Ето, уз помоћ повратника одржавамо имање, а имамо нешто и од живине и стоке. Али нам највише фале верници. Косовска полиција их чува, па последњих година, иако су окружене албанским живљем, нису имале никаквих непријатности. Прве куће Срба повратника налазе се на пет-шест километара од манастира. – Највећи проблем повратника, уосталом као и у свим српским срединама на Космету, јесте безбедност људи и њихове имовине. Јер, већи део имања, плодних ораница на овом подручју у власништву је Срба, а та имања Албанци користе већ седамнаест година. Од њих остварују велике приходе, због чега им не одговара повратак расељних и због чега нас стално нападају и отимају нам механизацију. Једноставно, желе да нам онемогуће живот – прича Божидар Шарковић. Монахиња Ефросинија На подручју општине Клина до 1999. године живело је 9.000 Срба, док их је сада у овом крају тек око 350. Зато се о свим већим празницима повратници, али и расељени који долазе да посете родни крај, враћају светињи у којој су се крстили или венчали, и у којој се монахиње и даље моле за повратак протераних на своја огњишта. извор: http://www.novosti.rs/