Роми траже одштету за Холокауст

Нема стратишта из 2. светског рата на тлу бивше Југославије и у Европи, а да на њему нису убијани и Роми. Немачка још увек није признала геноцид над Ромима. Из тог разлога Светска организација Рома покренула је иницијативу да се геноцид над њима призна и плати им се одштета. Поред Срба и Јевреја, Роми су у Другом светском рату највише страдали на територији бивше Југославије. У европским оквирима, њихово страдање још је и веће. Председник Светске организације Рома Јован Дамјановић каже да је број Рома убијених у концентрационим логорима и на стратиштима широм Европе око 3,5 милиона. Немачка никада није признала геноцид над Ромима, каже Дамјановић, а Светска организација Рома тражи да се геноцид над Ромима јавно призна. „Ангажовали смо америчке и швајцарске адвокате и нашег адвоката Милана Вујина, који ће са њима контактирати. Ми не можемо да наређујемо, али можемо да се правним путем боримо за наша права и наше жртве. Учинићемо све да се пред међународним судом утврди да имамо велики број жртава, да сигурно треба да добијемо одштету као што су добили Срби и Јевреји“, објашњава Дамјановић. Он додаје да се не зна шта се догодило са имовином убијених Рома коју су нацисти опљачкали. „Имали смо куће и имања, али наше највеће богатство било је злато. Наши адвокати су већ нешто истраживали, кажу да је злато завршило у Ватикану и у швајцарским банкама. Све ћемо тачно знати када се пред судом одржи процес“, каже Дамјановић. Драган Поповић из невладине организације Кућа људских права сматра да је иницијатива Светске организације Рома веома важна с обзиром да су злочини нациста над Ромима били у другом плану. „Није лоше да се укаже на јако тежак период кроз који су Роми прошли у Другом светском рату када је нацистичка Немачка покушала да заувек истреби тај део становништва“, каже Поповић. За њега је ова иницијатива значајна пре свега из политичких разлога. О томе да ли ће Роми добити новчане надокнаде за ропски рад својих предака у Немачкој, одлучиваће судови, али ће одлука зависити и од политичке воље да се тако што уради, каже он. Међутим, иницијатива је политички много важнија због тежине теме и одавања почасти жртвама Рома који су јако настрадали у Другом светском рату, закључује Поповић. „Етика и морал према нашој популацији обавезују нас према онима који су бранили државу са нашим српским народом. Ми имамо и првоборце и народне хероје. Имали смо Слободана Берберског, Титовог сарадника, првог председника Светске организације Рома. Лични курир Коче Поповића био је Ром, Божидар Катић Кале. Његова мајка је обешена у центру Обреновца зато што није хтела да изда српске родољубе. Верујем и надам се да ће наша иницијатива донети резултат у интересу ромске заједнице“, каже Дамјановић. Крајње је време да неко часно заступа ромску заједницу и да тражи одштету за жртве које су Роми поднели у Другом светском рату, додаје Дамјановић. извор: http://rs.sputniknews.com/vesti/20160815/1107770292/romi-holokaust-odsteta.html