Биљана Србљановић „оплела“ по усташама!
Драматург Биљана Србљановић отркила је до сада непознате детаље о убиству амбасадора СФРЈ Владимира Роловића 1971. године у Стокхолму. Наиме, њену мајку и оца је управо он венчао у тој истој амбасади, у којој се само пар месеци касније одиграо крвави пир. „Миро Барешић је терориста, зликовац, фашиста“ Она је на Фејсбуку написала да је њен отац крајем 60-их година отишао у Стокхолм, где је убрзо после стигла и њена мајка. „Мама и тата су склопили брак у амбасади СФРЈ у Стокхолму, венчао их је амбасадор. Неколико месеци после мог рођења, двојица усташких терориста Миро Барешић и Анђелко Брајковић, упали су у ту амбасаду у Стокхолму, напали прво портира, а онда почели да урлају и ломе све око себе. Амбасадор Роловић је, чувши буку, изашао да види шта се догађа, а ова двојица су га зграбила. Барешић га је ударио пиштољем у главу, а онда га је, уз рвање и отпор који је Роловић пружао, угурао натраг у канцеларију, оборио на софу и затим пуцао у њега. Погодио га је у стомак, негде испод ребара с леве стране и амбасадор је само пао. Терористи су га затим силом придигли, везали за столицу, са које је рањен човек клизио. Брајковић и Барешић су му, док је смртно крварио и јечао, каишем запушили уста, руке везали иза ледја и тако везаног и рањеног, наставили да туку. Шведска полиција је, после сат времена, опколила амбасаду, док су запослени покушавали да провале унутра. Усташки терористи су, кроз забарикадирана врата, довикивали да је све у реду, да нико није повређен, док су истовремено мучили рањеног, везаног човека на издисају. Онда се један од њих попишао на своје руке, да спере крв жртве, обрисао руке о завесу, гурнуо амбасадору пиштољ у уста и пуцао. Метак је Владимиру Роловићу прошао кроз главу, али га ипак није убио“, открива Србљановићка. Како даље наводи, полиција је онда коначно провалила у просторију, а терористи су се предали. „Док су их везане спроводили ка марици, Баришић је, у заносу, пољубио Брајковића, и радосно викао у славу усташких идеала. Кроз иста та врата затим су изнели тешко рањеног амбасадора Роловића, још свесног и у страшним мукама. Постоји снимак овог човека док је на носилима, како се руком хвата за ваздух, као за живот, који је истицао. Владимир Роловић, човек који јесте имао контроверзну биографију у револуционарно доба, умро је осам дана касније у болници“, присећа се она. Биљанини родитељи су се убрзо због безбедносних разлог вратили у Београд. Она је подсетила да је Барешић остатак живота провео на слободи. „Живео је у Парагвају, уз бројне друге нацистичке емигранте и био активан у најмутнијим круговима. Убила га дуга црна рука неке од УДБИ, одмах по повратку у Хрватску почетком рата деведесетих, под никад разјашњеним околностима. Био је терориста, зликовац, фашиста и банални криминалац. Сада је добио споменик, говоре министара и овације грађанства“, наводи наша књижевница. У дану кад је Миру Барешићу подигнут споменик у Хрватској, моја мама је само рекла: „Хвала богу да ти отац није жив, да не гледа ову срамоту“, закључила је она. извор: http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/590540/Biljana-Srbljanovic-oplela-po-ustasama