Борис Степанов Пoд управом команде копнених армија САД у Европи, на територији Прибалтичких земаља, одржане су војне вежбе НАТО-а. 10 хиљада војних обвезника из Естоније, Данске, Велике Британије, САД, Латвије, Литваније, Пољске, Луксембурга, Норвешке, Француске, Словеније, Финске и Немачке радилo je на шеми заштите од напада „језивог суседа“. Зачуђује да нико у Европи није рекао ни једну реч против тога што се на граници са Русијом сакупило 10 хиљада натоваца који се припремају да штите „увређене“ становнике Балтика. Сада они трубе да цео свет чује да је Москва већ спремна да их за неколико сати окупира. Зато НАТО мора за „руски напад“ да буде спреман у сваком тренутку, односно зато мора на обалама Балтика да се учврсти најјаче што је могуће. Међутим, шеф МИП-а Немачке Франк-Валтер Штајнмајер се према вежбама Saber Strike понео врло критично. Он је позвао на дијалог са Русијом. По његовим речима „смртно је опасно да се сужава поглед на војни аспект и да се спас тражи у политици застрашивања“. У интервјуу Bild am Sonntag тај дипломата је подвукао: „Оно, што ми сада не треба да радимо – то је да гласним звецкањем оружја и војним поклицима заоштравамо ситуацију. Онај ко мисли да симболичне параде са тенковима на источној граници алијансе јачају безбедност – он греши“. Прибалтијски војници се поносе тиме што су им дошла нова „браћа по оружју“. Посебно хвале Американце који су им пренели искуство које они немају, а које им је неопходно. Према тврђењу прибалтијских команданата најважнији су успешан тренинг и сарадња копнених и ваздушних јединица, као и интегрисање заједничке ватре у борбена дејства. Американци су својој „млађој браћи“ показали како треба да се пуца бојевом муницијом уз подршку авиона – ловаца, хеликоптера, ракетних комплекса HIMARS и тако даље. Специјалисти говоре да су то били изузетно сложени маневри који су захтевали добру координацију и управу. Природно да су главне улоге играли Американци који су се први пут нашли на војним полигонима Естоније, Латвије и Литваније. Како се оно каже – освајали су непознате локалитете. Либија, Ирак, Авганистан – све то им је већ добро познато, тамо они ратују не само годину дана. Истина, не постижу неки значајнији успех, уосталом, тешко да ће га и постићи. Много је важније да се покаже своја опрема на обалама Балтичког мора где су се са толико одушевљења и дивљења спремали да Русији нанесу „велики ударац“. Јер, геополитички пројекти САД и НАТО су велики, мора се бити у форми. И већ следеће године у Прибалтику и Пољској ће се појавити нови батаљони алијансе. Њихову базу ће чинити војна сила САД, Велике Британије и Немачке. Ти момци ће наставити да уче животу војника Пољаке и војнике из прибалтичких земља, који јако желе да постану прави заштитници своје територије, коју сада потпуно контролишу генерали НАТО-а.
