“Парада референдума”: Велика Британија, Мађарска… Словачка?

“Ланчана реакција”, изазвана успехом иницијатора референдума о изласку Велике Британије из састава Европске уније, није се морала дуго чекати. Следећа на списку земаља чије су власти одлучиле да изнесу пред суд грађана кључна питања о узајамним односима са руководством ЕУ, закономерно је била Мађарска. Односи Будимпеште и Брисела и претходних година су биле далеко од идеалних, а садашња ситуација је створила повољне околности да се покуша натерати руководство ЕУ да се односи према захтевима Мађара исто онако како је оно сада принуђено да се суочи са позицијом Британаца. Већ 2. октобра у Мађарској ће се одржати референдум о сагласности грађана земље са, “спуштеним” од стране Европске комисије, националним квотама о размештању миграната. Мађарске власти су не једном изразиле своје неслагање са овом концепцијом и тражиле су од Брисела да ревидира одредбе плана који је разрађен у једностраном поретку и који је оформљен у виду ултиматума државама -чланицама ЕУ. Премијер Мађарске Виктор Орбан је још у фебруару обећао да ће по датом питању спровести свенародни плебисцит. Поред тога, у Европском суду се од краја 2015. године налази мађарска жалба на систем квота које су у супротности са националним законодавством и принципима функционисања Европске Уније. [http://www.rbc.ru/rbcfreenews/577b9f7a9a79470cccd27b97] Међутим, сами референдум у Великој Британији (а та земља у оквирима ЕУ представља кључног савезника Мађарске) побудио је мађарско руководство да пређе на одлучнија дејства и да се директно обрати сопственом народу. Према информацијама које је ове недеље изнео председник Мађарске Јанош Адер, учесници предстојећег референдума треба да одговоре на следеће питање: “Да ли се слажете да ЕУ без сагласности парламента Мађарске размешта у земљи лица која нису њени држављани?”. [http://www.reuters.com] Према расположивим информацијама негативан одговор на то питање може да скупи отприлике две трећине гласова. Међутим, “парада плебисцита” се неће завршити са самом Мађарском. Разногласност у Европској унији после Brexit-а ће се “само појачати” – став је америчког аналитичког издања The Stratfor – и то је управо тај случај када се са њим треба сложити. [https://www.stratfor.com/analysis/how-russia-will-use-brexit-fight-sanctions] Британци “су се изјаснили против навике британских и европских политичара да европске структуре и вредности ставе изнад националних” – потврђује амерички недељник The Newsweek. [http://europe.newsweek.com/putin-remains-dumb-europe-crumbles-west-476296?rm=eu] Према расположивим информацијама, већ у скорије време може се очекивати спровођење рефрендума о различитим аспектима функционисања Европске Уније, па чак и о њеном саставу, у читавом низу држава – од Холандије и Белгије на западу, до Чешке и Словачке на истоку. У горе поменутом Европском суду, поред мађарске жалбе на систем квота о избеглицама, од 2015. године налази се и аналоган словачки документ. А како су показали резултати парламентарних избора у тој земљи из марта текуће године – евроскептичко расположење у Словачкој изгледа да је већ спремно да премаши критички ниво од 50%. Током једног од последњих социолошких истраживања, о чланству Словачке у ЕУ позитивно се изјаснило само 52,3% испитаника, у поређењу са 68% у 2010. години. Словачка се притом спрема да на себе преузме председавање у ЕУ – и она је апсолутно у могућности да искористи насталу ситуацију ради максималног „преформатирања” ове организације – разуме се, и зарад сопствених интереса. И Братислава је способна да нађе себи савезника у многим земљама-чланицама ЕУ. Према сведочењу Ричарда Јангса, стручњака за питања међународне демократије у Европском центру Карнеџи, протестно гласање против владајуће елите приметно је свуда – од централне Европе до Британије. „Ето, то је појава коју сада посматрамо у већини држава-чланица ЕУ, у односима међу становништвом различитих држава, нациоалним владама и оним што се догађа на нивоу ЕУ”. [http://www.csmonitor.com/World/Europe/2016/0629/Why-does-the-extreme-right-appeal-in-Europe-Slovakia-offers-troubling-clues] Међутим, оно што се сада дешава у ЕУ директно се тиче и интереса оних земаља које се тек спремају да приступе тој организацији. Карактеристични резултати референдума у Великој Британији, нови плебисцити у другим земљама-чланицама ЕУ, дају основа Србима, Црногорцима, Македонцима, становницима низа република бившег СССР-а, да се замисле и о својим корацима у тој области. На пример, зар не треба ставити на општенародно гласање таква питања као што су узајамни односи са ЕУ, НАТО и Русијом? Разуме се, Брисел се неће обрадовати таквом развоју догађаја. Међутим, како показује искуство, у самој ЕУ је све мање земаља и људи спремних да се сложе са евробирократијом – посебно када су њене одлуке у раскораку са национално-државним интересима. У вези с тим, треба рећи нешто засебно о односима европских земаља са Русијом. Та питања су у Бриселу по традицији праћена ћутањем, али је тешко обманути грађане земаља-чланица ЕУ. Према извештају Француског истраживачког центра за проблеме светске економије (CEPII), од децембра 2013 до јуна 2015. године губици од извоза земаља које подржавају антируске санкције износе 60,2 милијарде долара. На земље ЕУ отпада 77% таквих губитака. Притом, према подацима француских стручњака, главни део губитака (82%) одлази на ону робу на коју се односи руски узвратни ембарго. [http://www.kommersant.ru/doc/3031026] Другим речима – ЕУ је казнила саму себе чак и без учешћа Русије.  Треба ли се у таквим околностима чудити расту протестног расположења у ЕУ на националном, па чак и религиозном нивоу? У Италији је парламент већ трећег по реду региона донео резолуцију о признању Крима као дела Русије, са захтевом влади земље да укине антируске санкције. Одмах иза Венета и Лигурије, то су урадили и посланици парламента Ломбардије. Паоло Гримоли, секретар локалног одељења партије “Лига Севера”, назвао је тај догађај “историјским даном”, а саме санкције против Русије – “некорисним и апсурдним” [http://www.rbc.ru/politics/05/07/2016/577bffe09a79477f255bd466?from=main] Међутим, таквим се могу назвати и многа друга дејства Брисела – посебно када су она продиктирана интересима Вашингтона.