Вечерњи лист: Србија се обавезала да неће процесуирати хрватске држављане за ратне злочине, да ће потпуно сарађивати са Хагом и поштовати обавезе у третману хрватске мањине

Србија се уговором обавезала да неће процесуирати хрватске држављане осумњичене за ратне злочине и да ће јурисдикцију за све ратне злочине на територији Хрватске препустити Хрватској. Такође, Београд се обавезао да ће потпуно сарађивати са Хагом и да ће поштовати обавезе у третману хрватске мањине. Тиме је испунила сва три хрватска услова за деблокаду преговора са ЕУ и отварање поглавља 23, које се тиче правосђуа. У процесима за ратне злочине мора се избјећи сукоб надлежности између држава. Србија мора у потпуности сурађивати с Хашким судом те проводити све његове одлуке и пресуде, док у третману мањина Београд мора поштивати домаће и међународне обвезе. Тако, дознаје Вечерњи лист, гласи договорено рјешење и језичне формулације око три кључне точке на којима је Загреб инсистирао како би Србији дао зелено свјетло за отварање поглавља 23. Хрватска успела у намери да уклони сва неприхватљива решења у суседној држави Иако је ријеч о дипломатским формулацијама, оне врло јасно кажу да је Хрватска успјела у намјери да уклони неприхватљива рјешења у сусједној држави. Прва точка пријепора била је србијанско полагање права на тзв. регионалну јурисдикцију, односно на процесуирање злочина почињених на територију бивше Југославије. Ријеч је о хибриду универзалне јурисдикције, коју међународно право познаје, али и  политички мотивираног ограничавања надлежности само на простор бивше државе. Србија је по спорном Закону о ратним злочинима полагала право на процесуирање хрватских држављана за злочине на хрватском територију, иако се поступак против њих – као у случају Вељка Марића – водио и у Хрватској. Србија се одрекла права да подиже оптужнице против хрватских држављана за ратне злочине над Србима и јурисдикцију потпуно препустила хрватским судовима Текст одлуке, дознајемо, каже како ЕУ наглашава регионалну сурадњу и добросусједске односе при процесуирању ратних злочина, што укључује и циљ да се избјегне конфликт јурисдикције те се позива да се ратни злочини процесуирају без дискриминације. Избјегавање сукоба јурисдикције, што истиче ЕУ, де фацто значи  да Србија мора одустати и да одустаје од регионалне надлежности. Друга точка, сурадња с Хаашким судом, у тексту је апострофирана као кључна, што укључује и потпуно признавање и извршење одлука и пресуда Суда. Тиме је Србији послана порука да се, између осталог, не толерира посљедњи ексцес – одбијање изручења троје дужносникаСрпске радикалне странке. Трећа пак точка – заштита хрватске мањине и инзистирање на проведби Споразума о заштити националних мањина које је Србија потписала с Хрватском о заступљености у представничким и државним тијелима – у тексту је пак адресирана формулацијом која каже да ЕУ наглашава важност поштивања и пуне заштите права мањина у складу с критеријима из Копенхагена (увјети за чланство у ЕУ, оп. а.). ЕУ узима у обзир правну и институционални оквир те тражи ефикасну примјену србијанских домаћих и међународних обвеза, каже се у тексту о којем ће државе чланице расправљати сљедећег тједна. (Вечерњи.хр) извор: http://www.nspm.rs/hronika/vecernji-list-srbija-se-obavezala-da-nece-procesuirati-hrvatske-drzavljane-za-ratne-zlocine-da-ce-potpuno-saradjivati-sa-hagom-i-postovati-obaveze-u-tretmanu-hrvatske-manjine.html