Велики петак је једини дан у години кад у хришћанским црквама нема свакодневне службе, већ се слави успомена на Христово распеће. У нашим храмовима по подне се износи плаштаница (платно на коме је приказано полагање Христово у гроб), коју верници целивају све до Васкрса. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто, испред олтара. На Велики петак се не пева и не весели се, а у црквама не звоне звона У последњој недељи, од Великог четвртка, све је посвећено припреми ускршњих јаја, фарбању, мешењу колача… У неким крајевима јаја се фарбају или у четвртак или у суботу, због тога што се верује да на Велики петак не треба ништа радити због жалости за Исусом Христом. Међутим, како данас жене имају превише обавеза, јаја се фарбају и петком. Јајету се од најстаријих времена придавала велика пажња јер се веровало да је свет настао управо из њега. У хришћанству се јаје сматра симболом живота јер асоцира на буђење природе, бујање вегетације, рађање и плодност. Посте сви, чак и деца Црква за Велики петак прописује најстрожи пост, од чега су изузети само сасвим мала деца, веома стари људи и тешки болесници. И у нашем народу је био обичај да се на Велики петак ништа не једе и да само једном у току дана смеју да се узму кафа или мало воде. Прво јаје се фарба у црвену боју и зове се чуваркућа. Чува се у кући до уочи Ђурђевдана, када се са разним биљем стави у воду да преноћи. Ујутру се сви укућани умију том водом да буду здрави и румени као јаје, а онда се чуваркућа носи у виноград, јер се верује да штити од града. Чуваркућа може да се чува и у кући, све до наредне године, када се боји ново јер се верује да чува кућу од спољних несрећа. Деца се Ускрсу радују због шарених јаја Црвена боја је боја радости, а како је Васкрс најрадоснији празник, јер означава победу живота над смрћу, зато се јаја фарбају у црвено. Остале боје нису у духу хришћанске традиције, али се деца таквим јајима највише радују, нарочито ако су украшена сличицама јунака из цртаћа. На Велику суботу чине се добра дела Велика, страсна или завалита субота се, као и цела седмица, убраја у велике дане. Назив страсна прихваћен је посредством цркве, која подсећа на Христово страдање, док назив завалита субота упућује на то да ваља учинити какво добро или милосрдно дело. Са малом свећом у руци храм се обилази три пута На поноћно бдење између суботе и недеље иде се породично или са пријатељима. Тренутак кад храм остане у потпуном мраку, а онда се, уз светлост само једне воштанице зачује: „Христос Воскресе“ и громки одговор: „Ваистину воскресе“. Са свећом у руци три пута се обилази храм да би се у њега поново ушло провлачењем испод плаштанице, коју на улазним вратима храма држе свештеници. извор: http://zena.blic.rs/Porodica/40863/Znate-li-sta-treba-da-radite-na-Veliki-petak
