Панамски папири и Џорџ Сорош

Борис Степанов Ових дана су британске новине The Guardian дошле до закључка да  „панамска архива“ скоро да није ни дотакла Американце. У ствари, Сједињеним Државама панамске услуге нису никада ни биле потребне зато што се испоставило  да је у САД много лакше основати компанију у којој новац може да се крије, као и да се сакрије име правог власника. Тако је у  САД  само у једном држави (Делавере) регистровано преко милион „перионица капитала“ или анонимних компанија и фиктивних корпорација. Испоставило се да, да би се отворила фиктивна компанија, треба да се пружи минимум података (мање него што је потребно да би се добила возачка дозвола). Истина, те операције је још лакше одрађивати у Швајцарској и Хонг-Конгу. Те земље су светски лидери пореских оаза. И тако, како тврде западни аналитичари, постоји светска тројка – Швајцарска, Хонг-Конг и САД. А Панама заостаје и заузима тек 13.место. Сада Вашингтон има довољно адута: да уклони „панамске конкуренте“, као и Белизе и на Кајманска острва – то је први корак. Затим почиње рад на преношењу офшора у САД. То ће донети добит у билионима долара. Као у бајци. А Американцима је то сада итекако потребно. Сада могу да сакрију новац – за то су велики мајстори. А могу и да у једном тренутку  сакупе све податке о правом власнику милиона или милијарди. То је прво. А друго – да се баве уценом и да овог или оног „резидента из пореске оазе“ држе под строгом контролом. А што је најважније – новац у сваком моменту може да се прогласи за крадени, и да се отворено присвоји у корист државе. Ето то је шема која може да помогне да се реши проблем државног дуга Сједињених Америчких Држава. Макар делимично. Претпоставља се да је такву варијанту могао да осмисли Џорџ Сорош и његови паметни консултанти. Они једноставно не знају да новац зарађују на поштен начин, а чак и кад би знали – не би хтели.