На више од 1.500 страница докази и сведочења о умешаности Орића у злочине над властитим народом у Сребреници. Операцију „Губер“ потписује тадашњи директор АИД-а Кемал Адемовић. А саслушања и прислушкивања обављали су припадници Службе државне безбедности у Тузли. Две деценије обиман досије скривен је од јавности, а Орић и његови сарадници су на слободи. Сарајевско-сребренички национални херој Насер Орић или „Везир“ из Губера, осведочени је херој трговине хуманитарном помоћи и оружјем, главни благајник бројних скривених донација, колекционар злата и драгоцености; заштитник – послушних му, убица и злостављач властитих сународника и сабораца. Све то произилази из дебелог скривеног АИД-овог досијеа. – Мехмедовић Кемо, син Мустафе, извршио је убиство два лица крајем 1992. године, после чега је хеликоптером пребачен у Тузлу уз посредовање Орић Насера, а одатле је отишао у Аустрију. – Новембра 1992. године у месту Каменица – Коњевић Поље свирепо је убијен Нуриф Ризвановић , командант једне од бригада. Наиме, под оптужбом да сарађује са четницима, да је послат као хрватски шпијун, да псује бога и џамију, Ризвановића су ухапсили Насер Орић, Хамед Салиховић и Неџад Бектић. Са њима су били Бекир Авдић и Сабахудин Мухић звани Мрки. Поред Ризвановића малтретирани и тучени су Мирсад Кавазбашић који је касније нестао, његова супруга Наира, Азем Омеровић, Фуада Омеровић која је такође нестала. „На локалитету Капетанова Ћуприја 12./13 мај убијен је Хамед Салиховић, тада начелник СЈБ Сребреница. Теже је рањен Ибран Мустафић, док је Хамед Ефендић ранији председник СДА Сребреница успео побећи. На њих су пуцала три припадника војске, због међусобног сукоба цивилних и војних власти у Сребреници, због чега истражни органи и нису радили на овом случају. Ово је само делић бројних сведочења о ликвидацијама, за Орића и орићевце неподобних сребреничких муслимана. Ибран Мустафић, постратни бележничар сребреничког планираног хаоса, преживио је два атентата. – Довољно вам је само ако вам кажем, да је у самој Сребреници почињено преко 40 евединтираних убистава и то људи који су били у самој енклави. Поред мене је убијен начелник полиције у Сребреници и официр безбедности – каже Мустафић. Са помагачима Орић је господарио и хуманитарном помоћи која је пристизала у Сребреницу. За рачун господара, на пијаци, по баснословним ценама, препродавали су његови потчињени. Док је народ гладовао, знао је Орић и да приреди „донаторски мерхаметлук“ – али само за послушнике. Да из сефа фабрике „11. март“ у Поточарима однесе без трага килограме злата. Да стотине хиљада марака, за помоћ Сребреничанима донираних средстава, стрпа у властити џеп. Хусо Салиховић у филму „Сребреница издани град“ наводи да су криминалне активности, све добре ствари и лоше ствари у Сребреници, углавном везују за Насера Орића. У писаним сведочанствима муслимана, које је АИД уредно ажурирао, а потом сакрио, бројни су примери бестијалности према властитом народу. А он – Насер Орић – подрињски Цацо – и даље је национални херој коме се клањају и жртве из Сребренице и политичари са сарајевског миндера. https://facebookreporter.org/2016/04/15/%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82-%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D1%85-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5/
