Хашки Трибунал ослободио Шешеља по свим тачкама оптужнице: Није крив за злочине против човечности, нити за „удружени злочиначки подухват“

Четири године од завршетка суђења, Хашки трибунал изриче првостепену пресуду лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу поводом оптужби да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба. Пренос изрицања пресуде из Хага од 10 часова на Другом програму РТС-а. 11.21 - Војислав Шешељ ослобођен по свим тачкама оптужнице Веће је саопштило да Шешељ није крив за прогон, убиство, мучење, депортацију, пустошење и разарање градова, разарање религиозних објеката, пљачку јавне и приватне имовине . „Војислав Шешељ није крив“, саопштило је Веће. 11.20 – Нема везе између говора и злочина „Нема везе између говора и злочина почињених 1992. у Мостару, Зворнику и Сарајеву“, саопштило је Веће. 11.15 -Веће: Шешељ није крив за ратне хушачке говоре Веће је прихватило да ширење идеологије није злочиначко, али да треба анализирати утицај Шешељевих говора на људе. Говор одржан на путу за Вуковар 1991. године, када је рекао: „Читав тај простор ће ускоро бити очишћен од усташа“ и да „Ниједан усташа не сме жив изаћи из Вуковара; усташе предајте се, нема више потребе да гинете“. Веће помиње и говор у ком је Шешељ позвао четнике да се освете Балијама 1992. године у Малом Зворнику, као и говор одржан у Хртковцима 6. маја 1992. године да „Хрватима нема места у Хртковцима“. Он заиста јесте одржао говор у Вуковару и на путу за Вуковар, али је могуће да су ти говори били упућени дизању морала код његових партијсих другова, саопштило је веће. 11.10 – Веће: Није било удруженог злочиначког подухвата Тужилаштво није доказао постојање удруженог злочиначког подухвата. „Није одговоран за физичко почињавање прогона. Веће једногласно одбацује одговорност за депортацију, премештање, злочина против човечности наведених у оптужници“, саопштило је Веће. 11.06 – Веће о „великој Србији“ Веће каже да није расветљен шири контекст „велике Србије“, јер тумачење тужитеља замагљује хронологију догађаја или их искривљује. „Пројект велике Србије је априори политички, а не криминални циљ. Само СРС је имао за циљ стварање велике Србије, која је требало да обухвати све Србе“, рекло је Веће и додало да нема закључка да је проглашење аутомономије српског народа у Хрватској и БиХ било криминално. 10.55 – Веће: Није крив за убиства, оркутна поступања, мучења, пљачке… Веће оцењује да тужилац није предочио довољно доказа да би се утврдило да је Шешељ крив за убиство у Црној Реки, окрутно поступање на Овчари, окрутно поступање у складишту Велепромет, мучење у касарни и Вугошћу, у општини Невесиње, убиство цивила око Сарајева, пљачке имања код Вуковара. „Није крив за пустошење села и градова“, саопштило је Веће. Судија Латанци константно издваја своје мишљење и сматра да је Шешељ крив. 10.51 – Шешељ ослобођен за злочине против човечности Веће је саопштило да Шешељ није крив за злочине против човечности. „Не постоје битни правни елементи за кривичну одговорност за злочине против човечности“, саопштило је Веће. 10.50 – Није доказано протеривање цивила из Хртковаца Веће је саопштило да се „злостављање цивила у Хртковцима не може сматрати распострањеним и систематским нападом на цивилно становништво. „То није доказано ни издалека“, саопштило је Веће. 10.45 – Веће: Шешељ се дистанцирао од Жутих оса након убистава у Зворнику „Што се тиче Црвених беретки, неки из СРС су се учланили у њих и били команданти. Што се тиче Васкетове јединице, он је био оснивач СРС“, саопштило је Веће. Јединице Брнета и Славка Алексића формирали су добровољци СРС, али их СРС тамо није послао“, закључило је Веће. 10.40 – Нема доказа да је Шешељ имао везе са паравојним снагама Што се тиче оптужби о учествовању паравојних снага у злочинима, Веће каже да су му предочени докази у којима се каже да су били присутни Арканови тигрови, Бели орлови, одред Душан Силни, Црвене беретке, Јединица за специјалне операције, Жуте осе, Јединица Василија Видовића, Гогићева јединица, која је такође позната под именом Група из Лознице, јединица Карађорђе, Српска гарда СПО, јединице Братислава Гавриловића и јединице Славка Алексића. „Нема довољно доказа да се закључи да је Шешељ био повезан да Арканом, јединицом Карађорђе. Нема доказа о вези Шешеља и групе из Лознице и јединице Српске гарде.“ 10.35 – Хаг: „Шешељевци“ су се могли препознати по физичком изгледу и одећи Веће је саопштило да је детаљно истраживало ко су били „Шешељевци“ како их не би бркали са „четницима“. „Анализа доказа показала је да су се „Шешељевци“ могли идентификовати по физичком изгледу и одећи, али да то није било одлучујуће. Веће је пажљиво идентификовало појединце повезане са СРС, уместо да све „четнике“ повеже са Шешељем“, саопштило је Веће. 10.25 – Веће приговара раду тужилаштва Тужилац на почетку изрицања пресуде нуди јасно објашњење оптужнице, међутим убрзо од тога одступа. „Стиче се утисак да наводни злочиначки циљ варира по потреби оптужнице. Тужилац недоследно користи речи насиље и злочин; неке формулације остављају утисак да је сама идеја „велике Србије“ криминогена, а у другим делима се нападају средства којима се желела остварити“, каже Веће и изражава жаљење због таквог рада тужилаштва. „Исте чињенице које се квалификују као убиство, мучење, депортације, разарање и пљачке исто се подводе и под дела прогона. Тужилац је имао циркуларни приступ у коме је свако кривично дело добило више квалификација“, саопштило је Веће. 10.23 – Шешељева одбрана Шешељ је током своје одбране тврдио да је постојало више група добровољаца, од којих су неке биле криминалне и нису имале везе с њим. Шешељ је себе и Србе приказао као жртве агресије Хрвата и Муслимана, а тврди и да су и једни други покренули проитив уставно отцепљење из СФРЈ. „Организовање добровољаца било је легитимна одбрана Срба, који су били озбилно угрожени“, каже Веће. Веће је саопштило да се Шешељ позвао на пресуде Мркшићу и Караџићу и да се ослобађајуће пресуде у тим случајевима могу применити и на њега. 10.20 – Шешељ је тврдио да добровољци нису под његовом контролом Веће је саопштило да је Шешељ тврдио да његови добровољци нису били под његовом контролом, већ под контролом ЈНА и ВРС, који су имали своју команду. Шешељ је током суђења тврдио да ратни штаб није имао војну структуру, без обзира на призвук, као и да титуала војводе није војна титула. „Неки од добровољаца били су мештани, и већ су били у зони сукоба, није их он тамо слао“, саопштло је Веће. 10.15 – Веће трибунала: Оптужница садржи девет тачака, од тога су три злочини против човечности, прогон, депортација и нехумана дела Веће је саопштило да се 6. тачка оптужнице односи на ратне злочине, тачка 4. на убиство, тачка 8. је мучење, тачка 9. окрутно поступање, тачка 12. брезобрзирно разарање, 13. уништавање објеката и 14. пљачка. Тужилаштво је у својој завршној речи раније предложило суду да Војислава Шешеља осуди на казну затвора од 28 година, док је Шешељ тражио ослобађајућу пресуду. Лидер радикала је у притвору Хашког трибунала провео готово 12 година, од фебруара 2003, када се предао и добровољно отишао у Хаг, до новембра 2014. када је пуштен да се брани са слободе због лошег здравственог стања. У међувремену, Хашки трибунал је од Србије затражио да ухапси и изручи Шешеља, али по том захтеву није поступљено, па Шешељ неће присуствовати изрицању пресуде. Та пресуда је првостепена и на њу ће и лидер радикала и Хашко тужилаштво имати право да уложе жалбу. Тужилаштво Хашког трибунала тврди да је Шешељ говором и пропагандом мржње 1991–1992. починио прогон Хрвата из Вуковара и војвођанског села Хртковци. Када су у питању злочини у Зворнику, Вуковару, Мостару, Невесињу, Босанском Шамцу, Брчком и ширем подручју Сарајева, према ставу Тужилаштва, Шешељ их је „подстакао, помогао и подржао“ тиме што је добровољце СРС-а, као физичке починиоце, регрутовао, индоктринирао мржњом према несрбима, организовао и послао на ратишта. Према оптужници, Шешељеве речи и дела подстакли су прогон десетина хиљада несрба и убиство 905 особа, а међу жртвама је било и једно новорођенче. У три тачке, оптужница Шешеља терети за злочине против човечности – прогон несрба на политичкој, расној и верској основи; депортацију и присилно премештање. У шест тачака, лидер радикала је оптужен за кршење закона и обичаја рата – убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине. Тужилаштво сматра да су злочини „шешељеваца“ над Хрватима и Муслиманима били извршени у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било стварање јединствене српске државе на великим деловима територија Хрватске и БиХ, односно „велике Србије“. У злочиначки подухват били су, према оптужници, укључени и тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, генерали ЈНА Вељко Кадијевић и Благоје Аџић, припадници Државне безбедности у Србији Јовица Станишић и Франко Симатовић Френки. У њему су, према оптужници, учествовали и лидери Срба у Хрватској и БиХ Милан Бабић, Милан Мартић и Радован Караџић, затим вођа паравојних јединица Жељко Ражнатовић Аркан и други. Тужилаштво, наиме, сматра да је Шешељ утицао на све аспекте деловања добровољаца, чак и ако није имао оперативну команду. Како тврде, Шешељ је те јединице распоређивао, одлучивао када ће и куда ићи и именовао њихове заповеднике, који су му подносили извештаје о свом деловању. Суђење Шешељу, тачније телевизијски преноси тих суђења, у почетку су изазивали приметну пажњу овдашње јавности, која је временом јењавала. Свакако неуобичајено било је како је Шешељ уопште успео да убеди Трибунал да се од најтежих оптужби брани сам. Његов случај је неуобичајен и с обзиром на време које је провео у притвору – јер му ни након 13 година суђења, и затим пуштања на привремену слободу, није била донета ни првостепена пресуда, а која ће бити изречена овог 31. марта. (РТС-Блиц) http://www.nspm.rs/hronika/danas-izricanje-presude-vojsilavu-seselju-u-hagu.html