Борис Степанов Републиканац Марко Рубио, фотогенични „латино“ кубанског порекла, мада најмлађи међу претендентима, први је излетео из председничке кампање. Нису му помогли ни прескупи политтехнолози, ни популистичке способности, ни привлачна спољашњост, ни симпатије не-белог дела бирача. Уосталом, Марко Рубио се највише надао у гласове „латино“ бирача и афроамериканаца и био је сигуран да ће га они довести на власт. Можда је сенатора издала превелика самоувереност и жеља да са себе збаци сенку Барака Обаме, кога је упорно оптуживао да је био трагично неспреман за дужност председника САД. Из дана у дан републички кандидат је понављао свој главни слоган: „Моја обавеза број један као председника ће бити обезбеђење безбедности државе, а то значи перестројку наших оружаних снага, наших обавештајних могућности и давање нашој спољној политици моралне чистоте“. Американци знају да је спољна политика земље последњих деценија била усмерена на то, да се читавом свету докажу предности Сједињених Држава. Ирак, Авганистан, Либија, Сирија су јасно демонстрирали шта је то „морална чистота у спољној политици“. Најважније је да се под нашу контролу преузму они региони у свету из којих се може извући што више природних добара и да се на бајонетима донесе демократија на којој ће бити натпис „Made in USA“. Јасно је да су се на Марка Рубиа кладиле оне финансијске групе које би када све прође богато повратиле средства која су уложиле у кандидата. Изгледа да је млади кандидат – републиканац подржавао повећање војних трошкова не само због патриотских осећања, већ је прво једноставно добио прилична средства од спонзора који су се јако надали да ће га провући у председнике. Али су се прерачунали, милиони долара су узалуд потрошени. Па зашто су се републиканци кладили на сина кубанског бармена са Флориде? Можда их је убедио стари покровитељ господина Рубиа извесни милијардер, који је гурао Марка и његову жену у високо политичко друштво? 2010.године, када Марко још није био напунио 40 година њега су изабрали у сенат. Каријера од које се врти у глави за сина Кубанаца који су америчко држављанство добили тек 1975.год. 2016.године сенатор се бацио у борбу за председничку фотељу. Међутим, није успео – да ли није било довољно новца, да ли није било снаге, да ли га је издала реторика јастреба. Испоставило се да је Марко Рубио члан америчке „ратне партије“ која је прва у Америци за „балансирање на граници рата“. Доналд Трамп, кога се Рубио спремао да нокаутира у току предизборне кампање, свог супарника је назвао слабићем, човеком несамосталним и без сопствених политичких идеја, испоставило се – тачно. Последњи догађаји су потврдили да је за господина Рубиа било мало рано да учествује у предизборним биткама САД. Републикански врх га је припремао за излазак на политички ринг од 2012. и јако се надао да ће га довести на власт, али није добро прорачунао. Све његове планове је срушио Доналд Трамп.
