Борис Степанов Обама је успео пре него што је завршен његов председнички мандат (20.јануар 2017.) да наговори Ангелу Меркел да потпише Споразум о Трансатлантском трговинском и инвестиционом партнерству (ТТИП). То већ знају сви и у току првог следећег сусрета у Немачкој, на Хановерском сајму, председник САД и канцелар Немачке ће продискутовати последње детаље. Јасно је да Меркелова гледа у уста америчког лидера – таква јој је улога: она и у својој земљи, и преко океана зависи од САД, од Волстрита, од утицајних финансијера. Берлин се са свим слаже, али се Париз супротставља. Французи неће да узмакну пред Американцима и зато што европске компаније никако не успевају да добију могућност за приступ тржишту државних наруџбина САД. За Париз је то принципијелно питање. Уосталом, тог Споразума се не боје само Французи. Многобројне социолошке анкете показују да се преко 90% респондената из ЕУ изјашњава против ТТИП-а. У Европи за сада нико специјално не жели да се отворе тржишта са обе стране Атлантика. Становништво не може да схвати шта их у томе добро чека у будућности. Да се не испостави да ће амерички јефтини и не претерано квалитетни производи истиснути једном заувек европске. Осим тога није потпуно прорађен механизам решавања спорова између државе и приватних инвеститора. Правила игре могу кардинално да се промене. У Паризу се плаше и за будућност своје главне гране – производње вина. После Наполеона они су убедили цео свет да је француско вино боље од најбољег. Само оно треба да се пије и за ручак, и у току вечере, свечаности, па и на банкетима у париским, њујоршким, римским, берлинским ресторанима, а сва остала вина су сурогат и нису достојна коришћења. Та легенда, стара два века, је толико чврсто ушла у главе љубитеља вина и шампањца, да се они у продавницама хране и вина одмах окрећу ка полицама са француским винима. Италијани, Шпанци, Португалци, Немци са њиховим квалитетним винима не могу да победе „легенду о Наполеону Првом Бонапарти, императору Француза“ већ више од 200 година. Али ту ће моћи да им помогну колеге са оне стране океана. Америчка страна нуди да се састави регистар субјеката привредних делатности који неће имати правну снагу. При чему ће тај регистар бити само за вина и јака алкохолна пића. Наравно, важиће и за познате француске коњаке. Таква реформа ће „убити“ француске произвођаче вина и коњака, чији се цена и вредност заснивају на њиховом сертификованом пореклу. Ето такав, ситан детаљ, који Американци хоће да провуку. А какве последице могу да настану из тога по Француску и Французе, који су срећно живели цео 20. век захваљујући туризму и винима. Француској државној благајни је то годишње доносило до 800 милијарди долара. Сада Американци могу да ослободе Париз тако невероватне добити као из бајке, и да Европљане заспу калифорнијским винима и америчким вискијем. У ТТИП има још много нејасних и по Французе опасних тачки. Између осталог, и по IT индустрију где су, како сматрају стручњаци, Американци непревазиђени мајстори оптимизације дажбина. И Француска ће се, потпуно сигурно, у тренутку претворити у „колонију бројки“.
