Док је у Ораховцу боравио заменик косовског премијера Бранимир Стојановић, запаљена је кућа Томислава Баљошевића, Србина који је киднапован и убијен јула 1998. године. И даље непознати починиоци подметнули су пожар пред очима косовске полиције која је обезбеђивала посету, а да они нису ништа ни чули ни видели. Уместо полиције, пожар су приметиле комшије и позвале ватрогасце. У пожару је изгорела једна соба и пуком срећом се није проширила на суседну кућу Голуба Кујунџића, председника Привременог органа општине који је угостио делегацију из Приштине. Кујунџић, чија је кућа на мети нападача била пет пута, каже за „Вести“ да је подметање пожара порука Србима. - Ово јесте политичка порука. Последњи пут су у српском делу Ораховца паљене куће када је обележавано 100 година Албаније, а сваки пут је било реакције када су долазили представници Србије. Први је пут да се реагује на косовског званичника – појашњава Кујунџић. Он додаје да је у тренутку избијања пожара Стојановић са грађанима Ораховца и Велике Хоче разговарао у просторијама 50 метара даље. - Грађани су уплашени. Пожар нас све подсећа на 150 запаљених српских кућа 1999. године, похране и узурпиране станове, циљано паљење објеката који се налазе „на граници“ између горњег – српског и доњег – албанског дела града. Сметају и мртви и живи Срби и српска имовина – подвлачи Кујунџић. У суботу, кад су изашли на Задушнице Срби у Ораховцу затекли су оскрнављено православно гробље. По гробовима је било разбацано смеће и лешеви угинулих паса. Дан касније, у ноћи између суботе и недеље, мештани Ораховца су били жртве организоване пљачке живине. - Паљевине се нису десиле у једном дужем периоду. Ово изгледа као притисак на нас који смо истрајни у жељи да опстанемо у Ораховцу. Пре три дана опљачкана је и сва живина у породицама Станковић, Дедић и Столић. Опљачкано је још неколико кућа, што из искуства тумачимо као притисак да се куће продају јер су том комшилуку углавном продате – каже Оливера Радић, професор српског језика у гимназији у Ораховцу. Сина и оца убили У кући Баљошевића нико не живи од 1999. године. Власници, тада 61-годишњи Томислав и његов син Саша, супруга Славка, снаха Снежана и једногодишњи унук Нинослав су приликом напада Ослободилачке војске Косова на Ораховац 17. јула 1998. године киднаповани. Жене и дете су ослобођене из логора ОВК у Малишеву после 12 дана, а Томислав и Саша су пронађени мртви у јами. Сахрањени су на гробу Лешће у Београду, где и живи део породице. Иначе, мештани горњег дела Ораховца се грчевито боре и против промене етничке структуре у свом делу града. Албанци су све више заинтерсовани да купе српске куће, нарочито оне око кључних тачака, поред цркве, вртића и школе, док су се Срби безбој пута обраћали држави Србији за помоћ, и путем друштвених мрежа апеловали на расељене комшије да не продају своје куће. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/557870/Srpsku-kucu-palili-pred-ocima-policije
