Сергеј Черкасов „Било шта будала да уради, она то уради како не треба“ – гласи наша пословица. Као што сте се, сасвим сигурно, већ досетили, реч је о Украјини. Када су пре две године становници Крима скоро једногласно гласали за повратак у Русију, украјинске власти су решиле да им се освете. У мају 2014.године на украјинској страни Северног Кримског канала је почела изградња бедема који би онемогућио да вода доспе до Крима. Наравно, нико није размишљао о последицама такве одлуке по природу не само територија уз канал, већ и по цео регион. Мало историје Проблем снабдевања Крима водом, посебно његовог северног, степног, дела, био је актуелан још после његовог првог припајања Русији. У 19.веку је било предложено да се сагради канал од Дњепра, али када је направљен предрачун, трошкови изградње су били превисоки. Тако је тај део остао пуст и сув све до друге половине 20.века, када је 1950.године совјетска влада донела одлуку да изгради Северни Кримски канал, који би воду узимао од Дњепра. Целих десет година су рађени пројектантско-истраживачки радови. То стварно није била шала! Дужина канала је требало да буде скоро 403 километра, и још 11.000 километара би била дужина канала и цевовода који су ишли од главног корита. То је одговарало растојању од Крима до Аљаске! Већ почетком његове изградње, 1961.године, на Крим су нагрнули људи. У периоду од 1963.године до 1990. становништво полуострва се повећало два пута. Обим радова је био гигантски. На каналу и дуж њега је изграђено 90 хиљада хидротехничких објеката и 675 црпних станица. Канал је омогућио развој земљорадње која би воду добијала орошавањем, и за то је било постављено преко пет хиљада машина. Резултат није требало да се дуго чека. Само 20% земљишта за земљорадњу на Криму је давало 60% комплетне производње захваљујући орошавању. Крајем совјетског периода историје полуострва на њему се производило преко трећине совјетског грожђа, 15% плодова и јагодастог воћа и 6% поврћа. Имајући тако снажан почетак шта је Криму, па и читавој Украјини, сметало да се претвори после стицања независности у богомдано богато подручје? На то питање је врло лепо одговорио учесник изградње Северног Кримског канала, почасни мелиоратор Украјине, човек који је у своје време радио у влади Крима и Врховном Совјету Крима, Георгиј Капшук: „Пре четврт века око њега је живот кључао, у другој половини његовог живота су се око њега сашаптавали лопови. Чистили су и – почистили све! А сваке године мора да се врши годишњи ремонт… Сада је све запуштено. Уколико се још само годину дана канал не буде користио – збогом, Северни Кримски!“ За нове власти су уређаји за орошавање, који су заливали поља, пребачени у старо гвожђе. Покрадено је 400 километара цеви. Ни о каквом профилактичком прегледу и ремонту водене артерије није било ни речи. Вода је текла и текла, а канал је пропадао. Исушивање канала ће само да убрза његову погибију, јер бетон од кога су направљени његови зидови и дно није предвиђено да се греје под кримским сунцем које баш пржи. Наравно, кримске власти покушавају да учине све како би спасиле канал. Још прошле године су почели да раде Нежински и Просторненски црпних станица из којих дневно у канал стиже 100 хиљада м3 воде из артерских бунара. За пуштање у рад се припрема још неколико њих. Али, Крим има већи проблем са водом за пиће, на коме се такође ради. Не би било лоше да се Украјинци подсете где Дњепар извире. Његов извор је у Смољенској области. Затим се он повећава од вода које стижу из Белорусије и река са Средњеруског платоа. То су: Десна, Сула и Псела. Украјина не може да има никакав монопол на воде Дњепра. То је наша вода. Само никоме у Русији није пало на памет да преграђује изворе и притоке Дњепра. Последице водене блокаде Затварање Северног Кримског канала преко кога је Крим добијао до 85% укупне количине воде, донело је приличну економску штету. Пре свега, морала су да се уложе велика средства за бушење артерских бунара, изградњу прихватилишта воде и њено одвођење у Северни Кримски канал. Смањена је површина која се наводњава, и Крим је морао да се одрекне производње пиринча. Истина, неочекивано је откривена једна позитивна чињеница од искључивања Крима из напајања водом из Дњепра. Наиме, украјинске власти су током читавог периода независности лоше бринули о еколошкој ситуацији у својој земљи. Дњепар се претворио у канал за отпадне воде, у који су се сливале отровне индустријске отпадне воде и вода са поља, затрованих хемикалијама. Сада се кримљани служе висококвалитетном, чистом водом из сопствених прихватилишта воде која стиже из еколошки чистих планинских огранака и из дубоких бушотина. Становници полуострва су већ осетили на сопственом здрављу промену квалитета воде. По њиховим речима, код њих су нестали хронични болови у органима за варење, проблеми са бубрезима, јетром, и др. Али има и негативних момената. Узнемиреност специјалиста изазива оштећење хидролошког режима региона зато што се после искључења Северног Кримског канала регион лишио избацивања отпадне воде у Каркинитски затон. Због тога се последње две године горњи токови залива повремено претварају у расцветале мочваре. По мишљењу заменика директора за научни рад у Институту поморских биолошких истраживања „Коваљевски“ при Руској академији наука, Наталије Миљчакове, нарушавање воденог баланса наноси штету екологији не само Каркинитског затона и украјинских територија уз њега већ негативно утиче на целу акваторију Црног мора. Наталија Миљчакова сматра да за екосистем не постоји локална штета која не би истовремено наносила и штету и читавом систему. Последице затварања Северног Кримског канала ће на себи најпре да осете црноморске државе: Русија, Турска, Бугарска, Грузија, Румунија, и пре свих – Украјина. Украјинске власти су заборавиле да је у нашем свету све узајамно повезано и да покушавајући да загаде суседе могу и сами да се загаде. Уколико набројане земље осете штету од еколошке катастрофе која је свесно нанета, и која је направљена по вољи Кијева, оне могу да затраже од Украјине да им се причињена штета надокнади. Опет само „зрада“ (издаја) уместо „перемоге“ (победе). ——————————– Превод са: http://kalmius-info.ru/economica/sergej-cherkasov-ukraina-ubivaet-chyornoe-more.html
