Соња Бисерко је, по обичају нападајући све који јој нису по мери, а у контексту предстојећих избора, оплела по ДСС, Дверима и СРС. Како је рекла „те странке су конзервативне, патријархалне, антимодерне и уживају подршку СПЦ, САНУ и имају велики утицај на Универзитету“. Чак и у свим прозваним странкама су толико озбиљно схватили Соњу Бисерко да јој нико није ни одговорио. Тек се може наслутити колико су се због свега узбудили у СПЦ. Али, Српска академија наука и уметности је, званичним саопштењем, одговорила на прозивку Соње Бисерко. И не само да је одговорила, већ се у уводу подвлачи да су „са неверицом прочитали интервју госпође Соње Бисерко…“. Као да Соња Бисерко ретко говори неверицу!? Истина, и у овом саопштењу САНУ се држао достојанствено, па су навели и да „не улазећи у то да ли се у поменутој изјави ради о неодговорно изреченој произвољности или неким другим разлозима, Извршни одбор САНУ жели да информише јавност да изречена тврдња једноставно није тачна.“ Наравно, ради се о неодговорно изреченим произвољностима, али то није ништа ново. У саопштењу се још подвлачи и да „САНУ као целина није и неће артикулисати став какве колективне подршке било којој појединачној партији, јер би то било у супротности са њеним основним принципима деловања“. Као да је то требало понављати и као да то не зна сваки писмен човек у нашој земљи. Све се ово дешава на нашу велику жалост. САНУ је потребна Србији, чини се као никада у последњих сто година. Међутим, ако настави овим путем, питање је да ли ће САНУ бити у стању да одигра неку већу улогу. Институција која има потребу да се правда Соњи Бисерко, само показује своју слабост. Или страх. Тешко је замислити како академик Јован Цвијић одговара на изјаву каквог чаршијског политиканта, који га прозива да је гласао против Николе Пашића. Али, ето, данашњи сазив ове престижне институције је спао на тако нешто. Чувајући се од политике, САНУ је упала у лавиринте политиканства. Од изјаве председника САНУ о Косову, до одговора Соњи Бисерко.
