Ако сте рођени у периду социјализма, велике су шансе да су челници државе из које потучете возили аутомобил ГАЗ Чајка 13. Луксузни седан био је позициониран испод службене лимузине ЗИЛ 11, а производио се у неколико верзија, укључујући и кабриолет, пише портал worldcarfans.com. Иако је овај аутомобил углавном био намењен политичким руководиоцима и није био доступан у слободној продаји, Чајка 13 је, могла да се изнајми за венчања и друге свечане прилике. Чајку су користили и припадници КГБ-а, али и дужносници појединих совјетских амбасада у свету. Остало је забележено да је Никита Хрушчов поклонио један примерак вођи кубанске револуције, Фиделу Кастру. Аутомобил чије име у преводу са руског значи галеб, израђивао се у периоду од 1959. до 1981. године у заводима ГАЗ у граду Горки (данашњи Њижњи Новгород), као и у Риги, главном граду Летоније. Са фабричких трака укупно је сишло 3.179 примерака, од чега су већина биле верзије са 4 врата и седам седишта а направљен је и мањи број кабриолета и возила за специјалне намене (хитна помоћ и сл.). Када је реч о изгледу аутомобила, дизајн је био инспирисан америчким моделом Пацкард Патрициан. За погон је био задужен атмосферски 5.5 литарски В8 који је испоручивао 195 кс (143кW) при 4.400 о/мин. За промену брзина коришчен је тростепени аутоматик, а брзине су се мењале притиском на дугме. Максимална брзина износила је 160 км/х док је Чајка просечно трошила 21 л бензина на 100 км. За совјетску аутомобилску индустрију овај аутомобил практично је представљао оно што је за немачку Мерцедес С класе – луксузну, велику удобну лимузину са највишим технолошким стандардима када је реч о Источном блоку и тадашњем периоду. Спољашњост је била перпуна хормираних детаља, док у унутрашњости пажњу привлачи други, склопиви ред седишта. ГАЗ Чајка 13 данас је веома тражени класик међу источноевропским моделима, а колекционари су спремни да за њега издвоје и 50.000 евра. http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Auto-moto/551085/Cudni-sovjetski-automobili-Da-li-ste-culi-za-GAZ-Cajku-13
