Пуних 15 година Руси су упорно тестирали возило које је било хибрид летелице и брода. Иако се радило о незграпној и прилично безопасној летелици, челнике ЦИА-е на њен је спомен обливао хладан зној. Хладни рат био је једно врло необично и напето време уколико сте били Американац или Рус. Американци су били у константном страху од ‘црвене’ руске инвазије, а Руси од – америчке. Обе су се велесиле наоружавале као да сутра не постоји, атомским се оружјем претило као звечкама, градили су се бункери, али и невероватно оружје и превозна средства достојна научно-фантастичних романа. Једно од њих свакако је и руски екраноплан у историји упамћен као „Каспијско чудовиште“. Екраноплани су наиме превозна средства која користе све благодети тзв. ‘гроунд еффецта’ – она лете, али врло близу тла или површине воде док им слој ваздуха између крила и тла драстично смањује отпор. „Каспијско чудовиште“ 1964. је године дизајнирао славни инжењер Ростислав Алексејев што је врло брзо открила и ЦИА . Они су из зрака снимили гигантску летелицу с ознаком ‘ КМ ‘ и тада је прозвали „Каспиан монстер“ иако је „КМ“ је заправо била руска ознака за ‘Корабл макет’ тј. – прототип. Највећа летелица на свету Распон крила мистериозне летелице био је чак 43 метара , а дужина њеног трупа износила је 92 метра . Уз тежину од 550 тона , МД-160 је била машина која је утеривала страх у кости. Била је то тада највећа летелица на свету, а величина је у Хладном рату била битна. Врло битна. ЦИА се, пише Wиред , толико престрашила руског тајног пројекта да су дизајнирали посебну беспилотну летелицу којом су шпијунирали њен развој. Та прва верзија екраноплана дизајнирана је да лети пет до десет метара изнад тла или површине воде и користи ‘гроунд еффецт’ што јој је омогућавало да превози терет од 137 тона, било у трупама, војној опреми или – нуклеарним главама, пише Гизмодо . Упркос гигантским димензијама и тежини, МД-160 је могао постићи брзину од чак 740 километара на сат, док је препоручена брзина била 430 км/х. Добро за транспорт, лоше за војна дејства И док је ‘Каспијско чудовиште’ имало изврсне карактеристике за превоз терета, за војну употребу имао је једноставно превише мана. Маневарске могућности биле су му у најмању руку бедне, а и најмањи нагли покрет могао је узроковати рушење летелице јер би крило захватило површину воде и онда му више није било спаса. И док је због лета над површином екраноплан био недостижна мета за подводне мине и торпеда, он би увек морао имати оружану пратњу која би се побринула да је пут чист и савршено проходан. Касније верзије летелице била су чак и наоружане ракетама, но ствар никад није доведена до савршенства. Милони бачени у промаени концепт Но, Руси су одбијали признати да милионе улажу у промашени концепт, а тестирања и надоградње наставиле су се све до пада СССР-а. Након пуних 15 година тестирања на Каспијском језеру догодила се и прва велика несрећа – екраноплан се срушио због грешке пилота, а његови су остаци били претешки за извлачење из језера, пише Wиред . Пропаст целог пројекта још је годинама остао прави табу у Русији, а прве фотографије западом су се прошириле тек почетком 90-их година када је изворна и гигантска верзија већ била одавно пензионисана. Њу је пак на неколико година надоместио Лун , мања верзија ‘летећег брода’. Руска војска произвела је тек два примерка које су користили до 1996. године. Они су и данас усидрени у једној од руских лука гдје подсјћају на нека друга, мегаломанска времена Хладног рата. http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/551308/Kaspijska-zver-Ruski-tajni-projekat-koji-je-prestravio-CIA-u
