Борис Степанов У јануару је „арапско пролеће“ напунило 5 година. На Западу су дуго маштали да промене „тоталитарне режиме“ Либије, Египта и других земаља Блиског Истока. Али демократија, у чије име су Вашингтон и његови савезници правили „арапско пролеће“, једноставно не да им није успела, већ је у читавом региону сасвим пропала. Исламисти који су се користили подршком Беле куће и тајних служби низа западних земаља су брзо преузели иницијативу. Само је Египат успео да поврати контролу у земљи. Вође „Муслиманске браће“ су се нашле иза решетака и садашње руководство земље за сада успева да земљу надзире. У Либији је тотални хаос, банде се једна против друге боре за нафтне бушотине и терминале за претакање нафте. У Сирији, бар тако изгледа, могуће је да ће се грађански рат убрзо завршити. Истина, без подршке Русије тешко да то може да се деси. Западна коалиција је неколико година ратовала против ДАИШ-а без видљивих резултата. Само су ваздушно-космичке снаге РФ успеле да помогну законитој влади Башара Асада да преузме контролу над делом територије Сирије. Терористи трпе видљиве губитке, али при том чине све да миграциони талас из Либије, Сирије и земаља Магреба који се креће ка Европи настави да се повећава. Што је више илегалаца, међу којима има доста „бораца Алаха“, то је више перспективе да се у Француској, Немачкој, Аустрији постави што више „мина успореног дејства“. Управо тамо се и труде да се „преселе“ будући домаћини добростојеће Европе. Само, тек су сада почели да схватају да су непотребно слушали Барака Обаму и његове помоћнике, који су за огромне паре пре пет година направили серију револуција под лепим називом „арапско пролеће“ које су претворили у „арапску зиму“ са хаосом, бахатошћу бандита и убиством таоца у Паризу 13.новембра 2015.године. Домаћин Јелисејске палате Франсуа Оланд кога је већина Француза називала „велики пријатељ САД-а“ недавно је отворено признао да будућност Француске, па и ЕУ, зависи од решења питања миграната, од могућности да се земље заштите од тероризма. Јер, како говоре стручњаци, садашња миграциона криза је највећа од времена Другог светског рата. А сценаристи „арапског пролећа“ и западне политичке марионете су се, највероватније, унапред припремали да Французима, Немцима, Аустријанцима и Италијанима приреде то изненађење. А, уосталом – и другим европским народима.
