Цвијетин Миливојевић Чули сте Његову екселенцију кад је, без залета, онако кремански, пророчки а непристрасно, како само он то уме, предвидео да ће и на ванредним парламентарним изборима „победити најбољи и, с провереним поверењем код грађана, наставити да остварују постављене циљеве које је Србија одавно заслужила“. У то име, чак је своме наследнику на трону виделиста, Канцелару српском и све Србије, опростио и то што, ево равно девет месеци, никако да одвоји који минут од оног двадесетпеточасовног радног времена седам дана у недељи и коначно ишчита Екселенцијин кроки крокија „платформе“ о Косову. Нема ту места личној сујети – Екселенцији је најважније да је „Србија на правом путу“ да постане „руска губернија“, упс, да се некако увуче „Европској унији која нема алтернативу“… Јер, кад Екселенција нешто обећа и да реч, а поготово кад се у Бога закуне – онда, сматрај да се човек држи за реч, а во за рогове, што би рекли Тарабићи или већ неки. Казују то и четири насумична примера – а ни иза једног не стоји Лекић из „Државног удара“ који је од „екселенцијизама“ и књигу срочио – из Екселенцијиног пребогатог си-вија. Пример први. Текст заклетве коју је 18 нових четничких војвода (међу њима и војвода Николић) изговорило када их је, 13. маја 1993, у Кнежини на Романији, „рукоположио“ војвода Шешељ пре него што је и њега лично „рашчинио“ војвода Ђујић: „Заклињем се као српски четнички војвода, заклињем се Богом и Светим Савом да ћу се свим својим снагама борити за слободу српског народа и обнову јединствене српске државе на Балкану која ће обухватати све српске земље, тако ми Бог помогао!“ Пример други. Део заклетве коју је, у храму Светог оца Николаја, потписао заменик председника Српске радикалне странке и народни посланик Николић, пре него што је, након отцепљења, покупио и понео „у мираз“ и двадесетак радикалских посланичких мандата: „Заклињем се као народни посланик, заклињем се свемогућим Богом, заклињем се својом православном вером, заклињем се својим именом и чашћу, заклињем се славом својих предака и будућношћу својих потомака… Мојим посланичким мандатом у сваком тренутку ће располагати Централна отаџбинска управа СРС и њеној вољи ћу се безусловно покоравати. Како ја ову заклетву поштовао и испуњавао, тако и мени Бог помогао.“ Пример трећи. Овако се други човек радикала заклео грађанима Србије, на митингу „Косово је Србија“, поводом проглашења косовске независности: „Ја вам обећавам, тако ми Бога, нећу се смирити док Косово и Метохија не буде под контролом Србије!“ Пример четврти. Екселенцијина председничка заклетва у Скупштини Србије, 31. 5. 2012: „Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.“ Заклетви се, додуше, није држао, али је Екселенција зато успео да се два пута брутално умеша у рад Уставног суда Србије захтевајући да УСС „застане са оценом уставности Бриселског споразума“, што је овај Потемкинов суд, великодушно – и учинио. У преводу на српски, председник Републике је забранио Уставном суду да се изјасни о антиуставним споразумима којима се нарушава територијални интегритет и суверенитет Републике Србије. Па се све нешто питам: хоће ли, о истом трошку, бити и ванредних председничких и с чиме би наша принципијелна Екселенција, у том случају, пред Бога и народ? (Данас) http://www.nspm.rs/hronika/cvijetin-milivojevic-predsednik-od-reci.html
