В. Црњански Спасојевић У Србији се из године у годину рађа све мање беба, али све више малишана прима помоћ државе. Најугроженији до14 година старости СВАКО четврто дете у Србији је сиромашно! Према званичним подацима Републичког завода за социјалну заштиту, дечји додатак користи чак 373.595 деце и 199.649 њихових породица. Ситуција је чак можда и гора, јер је из године у годину све мање деце (све мање их се рађа), али их је зато све више у систему социјалне заштите. Тако се од пописа 2011. до пре годину дана укупан број малишана смањио за 0,82 одсто, али је број оних који су користили услуге центара за социјални рад порастао за петину! Када се на све ово додају и деца која кубуре са храном, одећом, обућом, топлом собом и чистом постељином, а не примају никакву помоћ, испада да је скоро сваки трећи малишан сиромашан или у ризику да то постане. Колико нечија беда може да буде тешка и дубока, јавност се недавно уверила у случају младог Сомборца, тркача Лазара Ришара, који је толико сиромашан да је свој први полумаратон од 21 километар истрчао у подераној обући и одећи. И данас живи у трошној кућици без купатила. У беди живи и породица Рофа из Титела са осморо деце. Отац се недавно убио и оставио супругу са малишанима, од којих је најмлађе новорођенче. Кућа је без малтера, под земљани, унутра само два стара кревета, немају ниједан електрични уређај. Живе од социјалне помоћи од 19.000 динара. Сиромашна деца одрастају без играчака и бојица, немају три оброка дневно. Често једва да поједу и један. Жељна су воћа, меса, колача. Носе туђу, наслеђену одећу, а многа немају текућу воду у свом дому. Пресрећна су кад добију топлу обућу. КУПОВИНА ИГРАЧАКАПОРОДИЧНИ сарадници помажу да се домаћинствима обезбеди материјална помоћ која је углавном усмерена на конкретне циљеве, као што је, рецимо, опремање дечје собе или купатила. Такође, материјална помоћ се, у договору са породицом, користи и у областима у којима има потешкоћа у функционисању. Понекад је то куповина опреме за школу, која, по Гајићу, може да представља додатни мотив да деца редовније похађају школу, али и куповина играчака, бојанки, едукативних игара… Највише деце која крпе крај с крајем има између шест и 14 година, али свако десето дете евидентирано у центрима за социјални рад има мање од две године. Међу гладнима, нешто више је дечака него девојчица. – ЕУ-СИЛЦ 2013. анкета Републичког завода за статистику показала је да је стопа ризика од сиромаштва у нашој земљи 24,6 одсто, односно да код сваког четвртог постоји ризик од сиромаштва. Сви ови грађани се не могу сматрати сиромашнима, али је њихов доходак испод уобичајеног животног стандарда у Србији. Другим речима, неки јесу сиромашни, а неки су тек потенцијално сиромашни и могу прећи у сиромашне – објашњава Мирјана Огњановић из Републичког завода за социјалну заштиту. Она додаје да је стопа ризика од сиромаштва код нас највиша од све 32 земље укључене у ЕУ-СИЛЦ. – Деца су у већем ризику јер немају приходе, а чине равноправне чланове домаћинства у потрошњи – наставља наша саговорница. Код нас је 1,9 милиона грађана изразито материјално угрожено, а у најтежем положају су незапослени, они који живе у породицама са једним родитељем или с троје и више деце. Деца су такође веома угрожена када њихови родитељи немају ни основно образовање или имају само основну школу. Малишани који тешко живе добијају различите видове материјалне помоћи који се финансирају из републичког или локалног буџета (новчана социјална помоћ, дечји додатак и једнократне социјалне помоћи). Укупна издвајања за новчану социјалну помоћ годишње премашују милијарду динара, па ипак, износи помоћи код нас су међу најнижима у Европи. Нижи су само у Бугарској и Румунији! И Владин тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва указује да су давања незадовољавајућа и да тек породице са четворо деце добијају помоћ која достиже износ једне минималне зараде! – Породице које се боре за основну егзистенцију веома тешко успевају да очувају остале области породичног функционисања – каже Коста Гајић, породични сарадник у оквиру Центра за заштиту одојчади, деце и омладине. – У таквим породицама деца живе без воде, струје, без грејања, у просторијама премалим за велики број чланова. Један од задатака породичног сарадника је да подстакне промену у начину функционисања породице и да „позајми наду“ како би ситуација могла да се промени. Око 430 породица које се сада налазе у систему услуге породичног сарадника суочава се с бројним проблемима, од којих је сиромаштво најзаступљеније. СИРОМАШНИ – НЕПРИЛАГОЂЕНИ? ПОСЛЕ Другог светског рата владало је уверење да ће друштвено-економски раст елиминисати сиромаштво и да ће праведна расподела дохотка у држави благостања пружити свима исте шансе. Сиромаштво је третирано као споредан социјални проблем који је резултат „индивидуалних карактеристика код неприлагођених појединаца“. Нагласак је био на одговорности појединца да сопственим напорима нађе излаз. Поновно „откриће“ сиромаштва доводи се у везу са крајем педесетих година када је, захваљујући социјалним службама, јавност обавештена о алармантној распрострањености сиромаштва на Западу. Данас је социјална искљученост заменила класичну концепцију сиромаштва у свим стратешким документима ЕУ. извор:http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:587612-%D0%A1%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%88%D0%BD%D0%BE
