Кинези крећу у градњу супербрзе железнице која ће повезати Пекинг и Лондон
КИНЕСКИ ЛИДЕР СИ ЂИНПИНГ ЗАПОЧЕО ИЗУЗЕТНО ВАЖНУ ПОСЕТУ ИРАНУ, С. АРАБИЈИ И ЕГИПТУ Биће окосница „економског појаса Пута свиле”, а коштаће укупно 75 милијарди долара. Прво ће бити грађена деоница до Техерана, дугачка 3.200 километара. Одатле ће нова железничка магистрала – са краковима – прећи преко територија Турске, Бугарске, Србије… КРАЈЕМ 19. и почетком 20. века је британски империјалиста Сесил Родс обећавао да ће преко целе Африке направити железницу која ће повезати Каиро са Кејптауном. Његови савременици су то сматрали безумљем. Данас пројекат континенталног значаја „гура“ антикапиталистички колос Азије – Кина. Због тог пројекта је њен председник Си Ђинпинг кренуо у четвородневну турнеју по земљама Блиског Истока. Он ће посетити Саудијску Арабију, Египат и Иран. Разговараће са намером да осујети амерички план потискивања Кине са Блиског Истока. У првом плану биће два кинеска мега-пројекта, односно пројекта века. „Економски појас Пута свиле“ и „Поморски пут свиле 21. века“. Због овог другог, разговараће о будућности пловидбе кроз Ормуски пролаз и Аденски залив. Кини и њеним интересима никако не одговарају распад Сирије, Ирака, Ирана, Саудијске Арабије и Јемена. Јер, то би довело у питање велике трансграничне пројекте Пекинга у чије финансирање Кинези имају намеру да укључе недавно формирану Азијску банку за инфраструктурне инвестиције са основним капиталом од сто милијарди долара (недавно јој је приступио и Израел, па сада има 57 држава суоснивача). У стара времена су трговачки каравани спајали Кину са Блиским Истоком и Европом, пролазећи кроз иранске градове Шираз и Исфахан. А Кина увелико ради на градњи супербрзе железничке магистрале која би повезала њене западне области са Техераном у дужини 3.200 километара. Та пруга би потом прешла преко територије Турске, Бугарске и Србије и са централном Европом и Лондоном као крајњим одредиштем. Са оваквим планом већ је у новембру прошле године иступила кинеска компанија China Railway Construction Corp. Водећи инжењер овог пројекта је Мустафа Бабал који открива да је крајњи циљ: повезивање Пекинга и Лондона, са градњом целе мреже међуконтиненталних путева: „Четири од пет линија ће повезати Анкару са различитим турским градовима, а пета ће у Анкару стићи из Грузије. Линија између Анкаре и Истанбула прелазиће преко Босфора и ићи према Бугарској, а одатле преко целе Европе до Лондона“. Према његовим речима, цео пројекат може да рачуна на буџет од 75 милијарди долара. Због свега, Financial Times пева Си Ђинпингу дитирамбе, упоређујући Пут свиле са америчким Маршаловим планом преко којег је по завршетку Другог светског рата била обнављана Европа: „Ако се укупне обавезе Кине у овом пројекту претворе у новац, онда се Пут свиле заиста може упоредити са највећим програмом америчке економске дипломатије – са Маршаловим планом. Уосталом, пројекат Пекинга обухвата десетине земаља са становништвом већим од три милијарде људи”. За Кину је од посебног значаја поморска трговина, поред осталог и зато што највећи део кинеског извоза превозе бродови, а та земља главнину нафте увози танкерима. Због тога су за Пекинг веома значајни Египат и Суетски канал који сада може да пропусти до 49 бродова за 24 сата, а до 2023. треба да пропушта – до 97. То је један од разлога што је Кина у своје мреже у доброј мери већ увукла Египат и његову економију. Трговинска размена између Каира и Пекинга прошле године је достигла 12 милијарди долара од којих је кинески извоз у Египат био – 11 милијарди долара. За Кину је веома значајна и Саудијска Арабија из које увози 16 одсто укупних количина нафте које троши. Исто се може рећи и за Иран који Кини обезбеђује 500.000 барела црног злата дневно (40 одсто укупне кинеске потрошње). А све су ово само коцкице у мозаику кинеско-америчке борбе за кључне позиције на планети. извор:http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/kinezi-krecu-u-gradnju-superbrze-zeleznice-koja-ce-povezati-peking-i-london